Jedemo salatu iz Albanije - Više od polovine paradajza i krastavaca Srbija uvozi iz komšiluka, a najviše izvozi šargarepu

Srpska salata sve je manje srpska. Sve više povrća u njoj stiže nam iz inostranstva. Količine zeleniša koje uvozimo iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata, ali najviše uvozimo iz komšiluka. Tako nam više od 60% uvezenih krastavaca dolazi iz Albanije. Iz ove zemlje dobijamo i polovinu ukupno uvezenih količina paradajza.

Najviše prodajemo šargarepu, crni luk, papriku i krastavac, i to čini nekih 70% izvoza, dok uvozimo paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu - što predstavlja 63%. Prosečan uvoz svežeg povrća u našu zemlju je 103.900 tona i godišnja stopa rasta mu je oko 4%.

Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, povrće se u Srbiji proizvodi na 75.000 ha, a prosečno se godišnje izveze 87.400 tona, u vrednosti od 39,3 mil USD. Vrednost uvoza svežeg povrća u proseku iznosi 62,1 mil USD. A, istraživanja pokazuju da je godišnji uvoz veći od izvoza za 16.473 tone. Zbog toga je, u ovoj oblasti, negativan bilans spoljnotrgovinske razmene u vrednosti od 22,8 mil USD.

- Povećanje izvoza može da se postigne većom domaćom proizvodnjom povrća, udruživanjem proizvođača u asocijacije, većom podrškom državnih institucija i intenzivnijim marketingom - kaže Gulan.

U organskoj proizvodnji nalazi se samo 200 ha povrća, dok je generalno pod organskim zasadima u našoj zemlji nekih 15.000 ha, što je samo 0,4% obradivih površina.

Srbija godišnje izveze 13.435 tona krastavaca i kornišona, dok istovremeno uveze oko 7.334 tone. Najveći uvoz, čak 61% je iz Albanije. Iz ove zemlje najviše uvozimo i paradajz. I to čak 51% od ukupnih količina. Paradajza prosečno godišnje izvezemo 9.858 tona, a uvezemo čak 27.542 tone, što nas košta oko 18 mil USD.

Ništa bolje ne stojimo ni sa krompirom. I ovde beležimo negativan bilans razmene i to u vrednosti od 1,9 mil USD. Naša zemlja, objašnjava Gulan, godišnje izveze 6.636 tona krompira, a istovremeno uveze 15.625 tona ovog povrća. U 2018. godini uvoz je bio veći čak za 24.000 tone.

- Prosečne subvencije u Srbiji iznose 34 EUR po ha, a u EU su veće od 500 EUR - ističe Gulan.

- Zbog toga Srbija nije konkurentna. Podsticaji za organsku proizvodnju u našoj zemlji su oko 57 EUR po ha, a u Hrvatskoj je to 480 EUR. Srbija treba da poveća obradive površine, da intenzivira proizvodnju u staklenicima i plastenicima i da budu bolji podsticaji države.

Najveći prosečan izvoz Srbija ima u šargarepi i to je 18.240 tona godišnje, ističe Gulan. To čini 20,9% ukupnog izvoza svežeg povrća. Pozitivan bilans ima i crni luk. Prosečan izvoz, govori Gulan, iznosi 16.068 tona, u vrednosti od 3,8 mil USD dolara. Crnog luka godišnje uvezemo 1.735 tona. Paprike izvezemo godišnje oko 13.700 tona, a uvezemo oko 8.554 tone. Ne tako slavno, prolaze kupus i keleraba. Prosečno, godišnje izvezemo 5.330 tona, u vrednosti od 1,7 mil USD dolara, a uvezemo čak 8.924 tone, što platimo 2,5 mil USD.