Šta su to "pametni" gradovi? - Preduslov je razvijena infrastruktura, pokazuje primer Beča

Jedan od najuređenijih gradova na svetu svakako je Beč. Austrijska prestonica naporno je radila na tome da svojim građanima obezbedi visok kvalitet života, koji podrazumeva da sve službe i sve usluge u gradu budu dostupne svima. Kroz svoju strategiju razvoja Beč se takođe opredelio da bude "pametan" grad, a na koji način to čini za eKapiju su pričali Dominik Weiss i Nikolaus Summer iz agencije Urban Innovation Vienna.

Naši sagovornici smatraju da je najpre važno definisati pojmove "zelen" i "pametan" i navode da Beč ima sreću da leži na području koje ima 50% zelenih površina.

- Zato smo i u našoj strategiji za razvoj tog "Smart city" koncepta dali sebi zadatak da održimo taj nivo gde će najmanje 50% teritorije grada biti pod zelenilom. Ipak, kada govorimo o razvoju Beča kao "zelenog" grada, tu se pre svega misli na održivost - na smanjenje emisija CO2, zatim na suzbijanje posledica klimatskih promena, energetsku efikasnost. Zato je Beč u svojoj strategiji razvoja pametnog grada težište stavio upravo na tu održivost. Sve ovo mora da se ostvari uz pomoć niza sveobuhvatnih mera, koje se odnose na mobilnost, građevinarstvo, energetsku efikasnost, tačnije na celokupnu infrastrukturu grada Beča - kaže za eKapiju Dominik Weiss.

Kako dodaje, u centar celog tog koncepta razvoja treba staviti same građane. Sa njim se slaže i njegov kolega Nikolaus Summer.

- Važno je da naglasimo da uvek u centru svih napora moraju da budu građani i njihove želje i potrebe. Moramo da ih uključimo i aktviramo u ovim procesima, da i oni sami zauzmu određene uloge, bilo da je reč o energetskoj efikasnosti ili o individualnom saobraćaju - navodi Nikolaus Summer.

Grad Beč, ali i njegovi građani naročito su ponosni na sistem javnog prevoza. Metro koji funkcioniše besprekorno, tramvaji, autobusi, vozovi koji takođe drže neke gradske linije. Još od 2013. godine Beč ima i 13 električnih autobusa, koji su uglavnom aktivni na linijama u centru grada. Međutim, sagovornici eKapije napominju da su i vozila koja saobraćaju na periferiji veoma moderna - reč je o dizel autobusima koji su toliko tehnološki unapređeni, da imaju vrlo niske vrednosti emisija CO2.

- I stalno radimo na tome. Moram da kažem da su ovi naši e-autobusi samo jedna komponenta, jer grad Beč poseduje vozni park od više hiljada različitih vozila u okviru različitih službi, a mi smo se opredelili da svako novo vozilo koje nabavimo bude električno, pa polako zamenjujemo stara vozila novim, komad po komad. I sve to nije nimalo lako. Takođe, Privredna agencija grada Beča daje subvencije svim onim preduzećima koja se odluče za kupovinu električnih vozila. To znači da 50% cene takvog vozila u vidu subvencija plaća upravo Bečka privredna agencija - kaže Dominik Weiss.

Prošle godine u aprilu Beč je otišao i korak dalje u razvoju svog javnog prevoza, pa je urađena i prva probna vožnja autobusa bez vozača. Nikolaus Summer kaže da je reč o naučnom projektu, koji izvodi konzorcijum sastavljen od nekoliko preduzeća i institucija. Osim naučne strane, tu su i Bečke linije, francuska kompanija Navia, Siemens, zatim Austrijska agencija za proveravanje bezbednosti u saobraćaju. Veoma je značajna i pravna komponenta, za sva pitanja koja su vezana za ovajkav način saobraćaja.

- Iako želimo da se ceo ovaj sistem što pre implementira, reč je još uvek o projektu koji isprobavamo u realnom vremenu u delu grada koji se zove Aspern. To je novi deo Beča, gde se neki delovi grada još uvek nalaze u izgradnji. Za nas to predstavlja neku vrstu "urban laba", laboratorije gde možemo da isprobamo sve ove naše zamisli. Sada u tom naselju stanuje oko 7.000 ljudi i ustanovili smo da je to područje pogodno za testiranje ove vrste prevoza, zato što pruža visok stepen bezbednosti - kaže nam Summer.

Kako navodi, ovi autobusi se u prvo vreme neće kretati u potpunosti autonomno, već će u vozilu uvek biti operator koji će, ukoliko bude nekih smetnji, jednim pritiskom na dugme moći da preuzme kontrolu nad vozilom.

- Bezbednost je na prvom mestu, pa će se autonomni autobusi puštati u saobraćaj samo u određenim delovima dana, na određenim linijama. Kada smo predstavili projekat interesovanje javnosti bilo je zaista veliko i mogu da kažem građani nisu bili skeptični prema ovom vidu prevoza, kao što se možda i očekivalo - dodaje Summer.

Autobusi bez vozača, pametni semafori... Pitali smo naše sagovornike koje su to još inovacije zahvaljujući kojima možemo reći da je Beč "pametan grad". Kažu, ceo proces je horizontalan i proširen na sve gradske službe u Beču.

- To znači da gotovo sve službe grada Beča primenjuju na neki način ove sve ciljeve pametnog grada. Bilo da je reč o mobilnosti, pametnim semaforima, različitim trendovima u okviru IT tehnologija - sve su to sfere koje možemo svrstati u taj koncept "Smart city". Kada pričamo o inovacijama dovoljno je da pogledate kako izgleda grad, svuda se radi na novim fasadama. Takođe, građani preko aplikacija mogu lako da koriste različite usluge onlajn. Naglasio bih da imamo u planu i da radimo novu metro liniju U5, koja će biti takođe autonomna. Znači, reč je o jednoj sveobuhvatnoj paleti usluga koje su na raspolaganju svim građanima Beča - kaže Dominik Weiss.

Razvoj nekog grada kao pametnog nosi brojne pogodnosti, kako za sam grad, tako i za građane koji u njemu žive, smatraju sagovornici eKapije.

- Što se tiče razvoja grada kao privrednog centra ovaj "Smart city" koncept veoma je važan za nas. Ne radi se tu samo o održivosti, već i o konkurentnosti - moramo ostati konkurentni kao privredni centar. Zato je važno da stvorimo i odgovarajuću infrastrukturu koja je potrebna kompanijama koje rade u Beču, kako bi obavljale svoj posao na najbolji mogući način. Takođe, grad mora biti na usluzi svojim građanima. Naime, mi ovde imamo izreku koja kaže da Beč prati svoje građane od kolevke, pa do kovčega. Znači, u okviru ovog koncepta pametnog grada ljudima je dostupno sve - od infrastrukture, do različitih usluga, što svakako utiče na visok kvalitet samog života u gradu - priča Dominik Weiss.

Kako navodi, sve usluge potrebne građanima - od samog rođenja deteta u nekoj javnoj bolnici, pa do vrtića, škole, energetske mreže, javnog saobraćaja i javnih prostora - sve je to u rukama grada.

- To su sve javne institucije i, iako ćemo sam proces digitalizacije razvijati u saradnji sa privatnim kompanijama radi postizanja veće efikasnosti, na kraju sve ovo ostaje u rukama grada. Sama ta činjenica da je grad zadužen za sve te sfere - razvoj infrastrukture, obrazovanje, javni prostor, rekreaciju, mogućnosti da se koriste različiti sadržaji u gradu - utiče da građani Beča imaju visok kvalitet života 24 sata na dan, sedam dana u nedelji - kaže Weiss.

Njegov kolega dodaje da pametan grad mora da bude dostupan svim svojim građanima.

- Jer, ako je nešto u gradu preskupo i nije dostupno svim građanima, onda ne možemo ni da govorimo o pametnom gradu - ističe Nikolaus Summer.

Može li grad bez uređenog javnog prevoza biti pametan?

I Beograd, kao i Beč teži tome da bude pametan grad. Ipak, za razliku od austrijske prestonice koja ja daleko odmakla u razvoju svoje infrastrukture, Beograd se ne može pohvaliti svojim dostignućima. To se naročito odnosi na javni gradski saobraćaj, gde je situacija, blago rečeno očajna. Na konferenciji o pametnim gradovima u Beogradu čuli smo savet da je izgradnja metroa važnija od senzora i razvoja tehnologija. Zato smo pitali naše sagovornike da li se slažu da moći IT-ja nisu neograničene i da nedovoljno razvijen grad ne može biti "pametan".

- Kada posmatramo određenu situaciju, mislim da bi uvek trebalo da imamo taj lokalni pristup određenom problemu. Mogao bih na nabrojim veliki broj gradova koji su pametni, a nemaju metro. Na primer, Insbruk je grad koji ima razvijene brojne tehnologije, izgrađenu infrastrukturu, a fasade u njemu su u mnogo boljem stanju nego u drugim austrijskim gradovima. Ako govorimo samo o mobilnosti, onda je izgradnja metroa veoma značajna stvar. Naime, svaki pametan grad mora da ima regulisan javni prevoz, ali ni sama tehnologija ne može da se posmatra mimo drugih stvari u gradu. Ako, recimo, imate situaciju da radite na izgradnji 5G mreže, a nemate ni u gradskim službama, ali ni kod samih građana mogućnosti da se ona i koristi, onda vam ona ništa ne znači. Jasno je da je dobro organizovan saobraćaj važno pitanje za svaku metropolu kao što je Beograd. Samim tim, bez izgradnje metroa ni rešavanje ovog problema neće biti lako - kaže Dominik Weiss.

Istog mišljenja je i Nikolaus Summer, koji ističe da svaku inovaciju mora da prati i određena infrastruktura.

- Na ulicama Beča možete videti veliki broj e-trotineta, ali najpre je bilo potrebno, ne samo ponuditi takvu vrstu vozila, već i javne površine na kojima možete da ih vozite. Takođe, ako razvijate softver, ali nemate odgovarajući hardver ili neka druga rešenja koja ga podržavaju, onda od svega toga nemate mnogo koristi. To važi i za mobilnost. Za nas u Beču od velikog je značaja metro, ali i sve ono što se nudi uz njega. Dobar javni prevoz za nas predstavlja fundament, a ono što je još važnije jeste to da postoji javni prostor gde sve inovacije možete da koristite. Dakle, postoji odgovarajuća prateća infrastruktura - navodi Suumer.

Još jedno važno pitanje za Beč jeste energetska efikasnost u građevinarstvu. kako kažu sagovornici eKapije, tu postoje dve komponente - novogradnja i sanacija već postojećih objekata. Beč je veoma uključen u ove projekte, naročito u one koji su dobili određene sunvencije grada.

- Beč kao grad tu ima različite mogućnosti, pošto kao vlasnik zemljišta može da raspisuje tendere u okviru kojih će da odredi i određene kriterijume koji se odnose i na zelenu gradnju. Takođe, grad u okviru svog zakonodavstva može da utiče na sam vid stanogradnje. Od 2018. godine prilikom izgradnje moraju da se poštuju određene zakonske odredbe Evropske unije, kada se radi o zgradama na javnim prostorima. Sve te mere će se od 2020. godine još oštrije primenjivati, što je i cilj grada Beča - kaže Nikolaus Summer.

Dominik Weis kaže da za grad Beč ne predstavljaju izazov novoizgrađene zgrade.

- Dovoljno je da pogledate oko sebe i shvatićete da su najveći izazov za nas već postojeći objekti i njihova sanacija. Beč je grad u kojem imamo veoma mali broj slobodnih površina, zato je ovo za nas veoma važno pitanje. Još jedna važna stavka jeste činjenica da je grad vlasnik velikog broja zgrada u kojima se nalaze tzv. komunalni stanovi, pa je potrebno da pri sanaciji takvih objekata grad primenjuje sve te svoje standarde u pogledu energetske efikasnosti, gde će potrošnja energije da se umanji za 40%. Nije teško zaključiti da se najveći deo energije troši na grejanje, pa je neophodno rešiti ovaj problem kombinacijom različitih mera u okviru strategije razvoja Beča kao pametnog grada. Ovom situacijom bave se i različiti istraživački projekti, a prednost Beča leži u tome što kao vlasnik zgrada može da zahteva određene kriterijume i stavlja akcente na sve ono što mora da se ispuni. Sve to se kasnije ogleda i u privatnoj gradnji - zaključuje Dominik Weiss za eKapiju.