Dvostruka korist od zaduživanja države kod građana putem emisije državnih obveznica

Srbiju ove godine očekuje pravi infrastrukturni bum. Tim povodom postavlja se pitanje zbog čega se država ne bi oslonila na domaće finansiranje, emitujući obveznice koje bi mogli da kupuju i građani i preduzeća. Kako kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kamatne stope po kojima se naša država zadužuje u bilateralnim aranžmanima znatno su veće od kamatnih stopa koje građani dobijaju na deviznu štednju u bankama.

Država se zadužuje u američkim dolarima po kamatnim stopama koje iznose od 2,5% do 3,5%, dok su one u evrima, posle plaćanja poreza, od 1%.

- Postoji prostor da se država zadužuje kod građana u hartijama od vrednosti po stopi od, na primer, 2%, što znači da bi trošak za državu bio manji, dok bi zarada građana bila veća. Ako bi kamatne stope na državne hartije od vrednosti bile veće od kamatnih stopa koje sada plaćaju banke, to bi doprinelo da se aktivira deo devizne štednje građana, koja se sada nalazi van finansijskog sektora - objašnjava Arsić.

Naglasio je da je zaduživanje u dolarima rizičnije, posebno kada se uzimaju krediti na 10 i više godina i dodao da veće kamate i veće rizike plaćaju građani, kao poreski obveznici.

- Takođe, bilateralni krediti su često uslovljeni angažovanjem preduzeća iz zemlje kreditora, zbog čega se umanjuju pozitivni efekti investicija. Emisija hartija od vrednosti, koje bi bile dostupne građanima, doprinele bi razvoju finansijskog tržišta Srbije i smanjenju zavisnosti zemlje od stranog kapitala - napominje Arsić.

Najveći domet države u ovom pogledu bile su štedne obveznice, podsetio je Nenad Gujaničić, broker društva Momentum Securities.

- Glavni razlog zašto država ovo ne radi je činjenica da je mnogo lakše i jednostavnije sklopiti aranžman sa nekom stranom zemljom. Ovo je loše zbog visokih kamata i strane operative. Neophodno je najpre urediti ovu oblast delovanja, pa tek onda raditi na alternativnom razvoju finansiranja infrastrukturnih poslova - smatra Gujaničić.