Građani neisplativi za privatne železničare - "Železnice Srbije" neće uskoro dobiti konkurenciju u putničkom saobraćaju

Cene prevoza u putničkom železničkom saobraćaju u Srbiji nisu dovoljno visoke kako bi pokrile troškove nabavke i održavanja voznih kompozicija tako da privatne kompanije verovatno neće imati ekonomski interes da prevoze putnike - kaže za "Danas" direktor Direkcije za železnicu Slobodan Rosić.

Prema njegovim rečima, Zakon o železnici iz 2005. godine dozvoljava uvođenje privatnih operatera koji bi osim "Železnica" mogli da koriste srpske pruge, međutim, očekuje se da će uglavnom biti zainteresovani za obavljanje robnog transporta. Direkcija je nedavno izdala tri licence za korišćenje pruga čime je i zvanično započeo proces uvođenja privatnih kompanija u železnički saobraćaj u Srbiji. Dozvole su dobili Termoelektrane "Nikola Tesla", Privredno društvo za građenje, remont i održavanje pruga Zgop i preduzeće Kombinovani prevoz.

Kako "Danas" saznaje u Direkciji, TENT je zatražio licencu za obavljanje saobraćaja na svojoj internoj železnici dok su dva druga preduzeća dobila dozvole za transportne usluge na području kompletne srpske železničke mreže. Rosić kaže da će početak korišćenja pruga od strane tih kompanija zavisiti od utvrđivanja tzv. Metodologije vrednovanja elemenata, koji utiču na visinu naknade za korišćenje železničke infrastrukture.

- Ministarstvo za infrastrukturu angažovalo je konsultantsku kuću Buz Alen Hamilton da sačini predlog dokumenta koji bi omogućio stvaranje uslova da Železnice Srbije uspostave mehanizme za izdavanje i naplatu trasa. Radna varijanta toga akta je završena i, nakon što je odobre stručne službe Ministarstva za infrastrukturu i verifikuje Vlada Srbije, privatni operateri bi mogli da počnu sa radom tokom sledeće godine. Inače, uvođenje privatnih operatera predviđa Zakon o železnici iz 2005. godine na osnovu koga licence i sertifikate o bezbednosti izdaje Direkcija za železnicu, Železnice Srbije odobravaju dozvole za korišćenje trasa, a visinu nadoknade za korišćenje železnilče infrastrukture propisuje država - objašnjava Rosić.

Sagovornik "Danasa" ističe da postoji veliko interesovanje za dobijanje licenci i najveći broj prijava se očekuje nakon što Vlada Srbije usvoji Metodologiju. Da bi operater dobio licencu potrebno je da bude registrovan kao pravno lice u Srbiji. Izdavanje, odnosno priznavanje licenci stranim firmama biće moguće jedino u slučaju sklapanja određenih bilateralnih odnosa sa državama odakle te firme dolaze.

- Privatni operateri nikako neće istisnuti "Železnice Srbije" već će predstavljati korisnu dopunu u železničkom saobraćaju kako bi se obezbedio kvalitetniji i intenzivniji transport. Moći će da biraju za koje železničke deonice će konkurisati i po tom pitanju neće biti nikakvog uslovljavanja. Podsećam da predstoji i osnivanje Transportne zajednice jugoistočne Evrope i kada započne druga faza tog procesa firmama licenciranim za železnički saobraćaj u Srbiji biće dozvoljeno obavljanje te delatnosti u čitavom regionu - ističe Rosić.

On dodaje da su iskustva uvođenja privatnih operatera različita od zemlje do zemlje, ali naglašava da je reč o procesu koji se neumitno odvija u svim državama u okruženju.

- U nekim zemljama model dobro funkcioniše dok u drugim nailazi na otpor. Ipak, prisutan je svuda u našem okruženju. U Rumuniji su uvedeni privatni operateri, Mađarska je prodala svoj teretni saobraćaj dok privatne operatere uvode i Bugarska, Makedonija i Crna Gora. U Evropi su sa privatizacijom u železnici prvi počeli Šveđani 1985. godine. Devedesetih taj proces prihvataju i druge zemlje. Najdalje su otišli Britanci koji su gotovo sasvim privatizovali železničku infrastrukturu. Doduše, pruge su ostale u vlasništvu države, ali se daju u zakup privatnicima - ističe Rosić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 21.07.09.)