Radioaktivni, otrovni i zapaljivi otpad u krugu Elektronske industrije Niš - poslovodstvo upozorilo državu

Pomoćnik direktora EI holdinga u Nišu Božidar Petrović apelovao je na državu da pomogne toj kompaniji u obezbeđivanju evropskih donacija za uklanjanje opasnog, otrovnog i zapaljivog otpada iz njenog kruga. Petrović je kazao da se u krugu Elektronske industrije nalazi i devet radioaktivnih gromobrana i upozorio da je "moguće" i prisustvo drugog radioaktivnog otpada, koji je ranije "pronalažen i uklanja". Opasni otpad stoji u krugu bivšeg jugoslovenskog giganta elektronike već godinama pošto on "nema novca za njegovo uklanjanje".

- Uklanjanje ovakvog otpada je komplikovano i skupo, tako da to ne možemo sami. Nedavno smo uputili dopis ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću, a u tom ministarstvu dobili obećanje da će problem biti rešen. Predložili smo da se u okviru aktuelne akcije ministarstva "Očistimo Srbiju" očisti i Niš, a pre svega krug EI holdinga, koji zaista predstavlja ekološku bombu. To je neophodno učiniti i zbog toga što bi EI holding u bliskoj budućnosti trebalo da postane Tehnološki park- kaže Petrović za "Danas".

Petrović precizira da se Elektronska industrija nalazi u procesu restrukturiranja od strane države. Neka preduzeća ostala su u sastavu holdinga, a neka su privatizovana, tako da su novi vlasnici izbacivali opasni otpad i ostavljali ga u krugu EI. Na "deponijama" u dvorištu EI nalaze se opasne i lako zapaljive hemikalije, kao što su hlorovodonik, helijum, silicijum, tetrahlorid, amonijak, vodonik TNG, silan i smeša silana i azota. Tu je još uvek i devet radioaktivnih gromobrana, čije je korišćenje zakonom zabranjeno, a uklanjanje "hitno naloženo" od strane nadležnog republičkog inspektora.

- Opasnost od požara i eksplozija dodatno raste u toku leta, na visokim temperaturama. Među hemikalijama najopasniji je silan, koji je u dodiru sa vazduhom samozapaljiv. Veoma su opasni i radioaktivni gromobrani, koje uprkos obavezi ne možemo da uklonimo jer ni za to nemamo novca. Posebna opasnost je potencijalno prisustvo drugog radioaktivnog otpada. Pre dve godine iz kruga holdinga uklonjene su radioaktivne ploče, koje je izrađivala fabrika Rentgen aparati, a moguće je da takvog otpada ima još - upozorava Petrović.

On ocenjuje da bi se problem "najbrže rešio" dobijanjem sredstava od evropskih fondova ili stranih specijalizovanih kuća, za šta je nužno posredovanje resornog ministarstva. Pre uklanjanja takvog otpada neophodna je njegova kategorizacija, koju obavlja nekoliko laboratorija u Srbiji, kao i ABH centar Kopnene vojske Srbije, sa kojim je poslovodstvo EI već kontaktiralo. Za uklanjanje radioaktivnih gromobrana nadležan je Instutut Vinča. On je vrednost takvog posla procenio na tri miliona dinara.

Sektor za zaštitu i spasavanje MUP Srbije je, inače, još pre četiri godine svrstao Elektronsku industriju u prvu kategoriju objekata po stepenu ugroženosti od požara. Zbog takve kategorizacije u EI holdingu od tada svakodnevno dežuraju jedno protivpožarno vozilo i stručno obezbeđenje.

Čiji je otpad?

U Ministarstvu životne sredine nedavno su saopštili da znaju za ovaj ekološki problem u EI, ali da nisu mogli da reaguju "zbog nedefinisanih imovinsko-pravnih odnosa", pošto se u krugu (delimično privatizovanog) EI holdinga danas nalazi i više privatnih firmi.

- Na lokaciji EI holdinga nisu utvrđene katastarske granice između privrednih subjekata, pa se ne zna na čijoj su teritoriji nezaštićene opasne materije i otpad - rekla je tada novinarima Ljiljana Stojanović, republički inspektor za zaštitu životne sredine.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 20.07.09.)