Kiril Kravčenko, direktor NIS - u kompaniji višak 2.000 ćata i direktora

(Kiril Kravčenko)

"Naftna industrija Srbije" u administraciji i rukovodstvu ima 5.000 zaposlenih, tako da možemo, relativno bezbolno, njih 2.000 da pustimo da odu. Što se tiče ostatka kompanije, nastavljamo proces povećanja efikasnosti personala, i to korak po korak, ali verovatno više neće biti tako masovne akcije. Mi treba da povećamo produktivnost, jer konkurencija ne miruje - kaže Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, u razgovoru za "Blic".

Kada počinje prvi krug prijavljivanja za dobrovoljni odlazak uz otpremninu?

- Komunikaciona faza je počela, prikupljanje zahteva će otpočeti 15. jula, tako da ćemo već sredinom avgusta imati prve preliminarne rezultate. Ako finalna verzija ovog programa dobije podršku Upravnog odbora, planiramo da sve aktivnosti završimo do kraja jeseni.

Da li je to predimenzionirano rukovodstvo sklapalo štetne ugovore pre vašeg ulaska u NIS?

- Ne bih želeo da procenjujem ono što je radio bivši menadžment, niti da li su prethodni ugovori bili dobro ili loše zaključeni, to nije korektno. Ono što mogu da kažem jeste da se trudimo da veći deo ugovora napravimo prema savremenim tržišnim uslovima. Neke od postojećih ugovora raskidamo, dok u slučajevima kada to ne možemo da učinimo zbog velikih kaznenih sankcija, smanjujemo im obim. Imajući u vidu sve to, trudimo se da poboljšamo uslove za NIS koji su u većini slučajeva povoljniji za 15 do 30 odsto, kada su partneri zainteresovani za dugoročnu saradnju.

Znači, sada sklapate povoljnije ugovore?

- Da, i to je jedan od načina povećanja profitabilnosti kompanije.

Pored loših ugovora u nasledstvo ste dobili i veliki broj sudskih sporova. Koje sudske sporove trenutno vodi NIS?

- Najveći je sa "Rafinerijom stambena zadruga", a tu je i onaj sa kompanijom "Trizon".

Koliko biste mogli da izgubite u tim sporovima?

- Maksimalna šteta koja bi mogla da bude naneta NIS, u jednom od sporova je 630 mil EUR. To bi značilo dupliranje naših kredita i dovođenje kompanije do bankrotstva. Nama to ne odgovara, zato aktivno radimo na regulisanju ovih sporova. Njihov ukupan broje je dve i po hiljade. Ne sabiramo svu sumu tih sporova, uzimamo samo one najkrupnije. Ovaj sa Stambenom zadrugom vredi 630 mil EUR. Ipak, nadam se da ćemo doći do usaglašavanja normalnim putem u tom sporu.

I dalje se mnogo priča o završnom računu NIS-a za prošlu godinu. Koje su posledice usvajanja završnog računa koji pokazuje negativno poslovanje kompanije?

- Ako se konačno i definitivno utvrdi da postoji gubitak, ne vidim nekakve posledice zato što je osnovni cilj da dobijemo transparentnu sliku koju bi potvrdio međunarodni revizor. Postojanje zaključka od strane nezavisnog revizora je neophodno - to od nas traže banke, većinski akcionar, naši partneri. Nema nikakvih posledica osim objašnjavanja situacije i dobijanja tačne informacije o stanju u kompaniji.

Vi osporavate i to što je država uzela dobit NIS iz prethodnih godina, i iskoristila ga da vrati dugove javnih preduzeća od oko osam milijardi prema NIS. Da li i to prebijanje dugova ulazi u trenutni dug prema NIS-u od oko 30 milijardi dinara?

- Da, ovaj iznos uračunat je u opšti obim duga.

To bi mogla da bude loša posledica po javna i državna preduzeća?

- Ne. Akcionari su raspoloženi da reše ovo pitanje na konstruktivan način, i mi ne očekujemo nikakve posledice.

Zašto niste zainteresovani za preuzimanje vlasništva "Petrohemije"?

- Zato što u toku narednih godina nameravamo se da se koncentrišemo na sopstveni potencijal i na razvoj NIS-a. Imamo i svoje probleme koje treba da rešavamo.

Da li su veliki problemi u NIS-u razlog što ne želite da preuzmete još jedan?

- Delimično da, trenutno smo sve rezerve usmerili na razvoj NIS-a.

Dugovi NIS-a 200 mil EUR

Koliko NIS duguje i kome?

- U trenutku sklapanja ugovora ukupna zaduženost prema partnerima bila je oko 200 mil, ne računajući bankarske kredite, a čist dug je bio malo veći od 100 mil. Trenutno se taj dug smanjuje od 10 do 15% mesečno. Uglavnom, dužni smo izvođačima radova, koji su radili za nas i pružali usluge. Recimo, nekoliko miliona evra "Shell Global solutions" za konsultacije ili 10 mil EUR SAP-u za izvršene poslove. Sada završavamo pregovore sa obe kompanije vezano za usklađivanje tog duga sa obimom izvršenih radova. Svaka kompanija ima neko kreditorsko zaduženje i naš zadatak je da dugovanja i dug NIS-a svedemo na razuman i izbalansiran nivo.

Utrostručen izvoz

- U celoj 2008. godini izvoz je bio nešto preko 100.000 tona. Od aprila smo krenuli da postepeno povećavamo izvoz, tako da su izvozne isporuke za taj mesec bile 30.000 tona, u maju oko 50.000, a u junu oko 70.000 tona. Dakle, za tri meseca - više nego za celu prethodnu godinu, i taj rast može biti nastavljen pod uslovom da se nastavi optimizacija proizvodnje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 06.07.09.)