Brzi stečaj za 6.500 firmi - najveći problemi nerešeni imovinski odnosi i višegodišnje parnice

Pred trgovinskim sudovima trenutno se vodi 590 stečajnih postupaka. Samo pred beogradskim 248 procesa. Ako se dodaju i podaci o bankama i firmama nad kojima se sprovodi stečaj po ranijem zakonu, dolazi se do broja od oko 800 stečajnih postupaka.

- Agencija za privatizaciju je od februara 2005. godine do sada imenovana za stečajnog upravnika u 554 preduzeća koja su sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Sada je aktivno 268 stečajnih postupaka - objašnjeno je "Novostima" u Centru za stečaj Agencije za privatizaciju.

Najviše zamerki na proces stečaja odnosi se na troškove njegovog pokretanja, kao i na odugovlačenje. Prema podacima Svetske banke, prosečan stečaj u Srbiji traje od dve do sedam godina, dok je u Nemačkoj svega od jedne do dve godine.

- Od 268 preduzeća, koje vodi Agencija za privatizaciju, u 162 preduzeća stečajni postupak traje više od dve godine, a od toga je u 148 firmi prošlo više od dve godine od kada je Agencija zadužena za njih - podaci su iz Centra za stečaj.

Najčešći razlog dugog postupka stečaja su nerešena imovinsko-pravna pitanja i parnični postupci.

Novi zakon o stečaju, čiji bi predlog uskoro trebalo da usvoji Vlada Srbije, a na jesen i Skupština Srbije, omogućiće brži i jeftiniji stečaj.

Kako je "Novostima" objasnio Luka Andrić, savetnik potpredsednika vlade Mlađana Dinkića i rukovodilac radne grupe koja je pripremila novi zakon, već početkom naredne godine može da se očekuje "brzopotezni" stečaj za oko 6.500 firmi, kojima su računi u blokadi više od tri godine.

Plan je da tri meseca posle usvajanja zakona sud otvori postupak za sve firme koje su u blokadi duže od tri godine, ali i da odmah zaključi stečajni postupak. Preduzeće se briše iz registra, a imovina, ako je ima, prelazi u državno vlasništvo. Posle godinu dana primene novog zakona trebalo bi da se dužina blokade ograniči na dve godine.

Prema analizama, stečajni postupak u Srbiji pokreće se suviše kasno, a kada počne često i nema nikakvog poslovanja i imovine. Obično je bankrot jedino rešenje, a i tada poverioci teško dobijaju svoja potraživanja.

Prema informacijama iz Agencije za privatizaciju, precizan podatak o tome koliko je radnika u firmama koje su u stečaju ne postoji.

OSTAJE SAMO SUDIJA

Predlogom novog zakona ukida se stečajno veće i ostaje samo stečajni sudija, čime se pojednostavljuje sam postupak. Izmenama će se ograničiti i mogućnosti zloupotrebe, putem opravdanih ograničenja prava na zahteve za izuzeće sudija i prava na žalbu - kaže Luka Andrić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 01.07.09.)