Stručnjaci osporavaju nametanje kupovine markice za javni prevoz - Vesić poručuje da zaposleni može da se odrekne naknade za prevoz

Najava zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da će poslodavci morati ubuduće da dokazuju da je novac isplaćen zaposlenima za gradski prevoz zaista za to iskorišćen a ne u neke druge svrhe, nije u skladu sa Zakonom o radu, ocenili su pravni stručnjaci.

Drugi čovek Beograda rekao je da je na predlog Grada Ministarstvo finansija početkom ovog meseca donelo mišljenje na osnovu kojeg će poslodavci morati da dokumentuju da je novac koji se radnicima isplaćuje kao naknada za prevoz potrošen za to. To bi, kako je on rekao, bio korak ka boljoj naplati i kvalitetnijem prevozu.

Međutim, u članu 118. Zakona o radu navodi se da zaposleni ima pravo na naknadu troškova "za dolazak i odlazak sa posla, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz".

– Zakon ne propisuje to što Vesić kaže. Poslodavac je dužan da obezbedi prevoz zaposlenom ili mu isplati novac u visini prevozne karte u javnom saobraćaju i tu se obaveza poslodavca završava. Mišljenje Ministarstva nije obavezujuće i ovim ne može da se natera poslodavac – kaže za Danas profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Union Mario Reljanović.

Treba očekivati, kako kaže, ukoliko dođe do ovoga, a s obzirom na to da je Ministarstvo finansija to koje je dalo mišljenje da će Poreska uprava trenirati strogoću i mnogo više kontrolisati poslodavce.

– Vrlo je diskutabilna ovakva odluka. Tumačenje Ministarstva donekle ima smisla, ali to nije ono što piše u Zakonu, jer poslodavac nije dužan da kupuje kartu zaposlenom već da mu obezbedi prevoz do posla i nazad. Poslodavac i zaposleni imaju slobodu da stvore uslove za to i time je Zakon o radu ispunio svrhu. Ako država sumnja da neko ne koristi taj novac kako treba i umesto 3.000 dinara ili koliko je već visina naknada uplaćuje 30.000 dinara onda treba da reaguje. A ne da osudi milion ljudi u Beogradu na to da koriste pretplatne karte – napominje Reljanović.

Kako ističe sagovornik lista Danas, cilj Zakona jeste da se ta naknada koristi isključivo za prevoz, ali da se mora voditi računa i o socijalnom momentu i tome da neko ko želi može da ide peške i da taj novac iskoristi za prevoz.

Na pitanje kako će zaposleni koji na posao idu peške ili biciklom pravdati troškove za prevoz Goran Vesić kaže za Danas da zaposleni ima pravo da se odrekne naknade za prevoz.

– Zaposleni ima pravo da se odrekne naknade za prevoz ako ne koristi prevoz do posla, odnosno, ako stanuje blizu i ide pešice ili koristi bicikl. Ima zaposlenih koji to pravo koriste – rekao je Vesić i na novinarsko pitanje da li je to samo pravo ili postoji obaveza da im se naknada ne isplati rekao da "moraju da se odreknu naknade za prevoz kod poslodavca. Tako je po zakonu".

Međutim, profesor radnog prava Mario Reljanović kaže da tog prava zaposleni ne mogu da se odreknu, jer Zakon ne pretpostavlja takvu situaciju.

Navodeći prednosti ovakvog predloga, Vesić je naglasio kako je u Beogradu prošle godine bilo oko 717.000 zaposlenih, a od toga je samo 114.000 zaposlenih imalo mesečne pretplatne karte. Prema procenama gradske vlasti između 200 i 300 hiljada ljudi ne plaća karte, a ukoliko bi, kako je rekao Vesić gostujući pre dve večeri u Beogradskoj hronici, samo 100.000 od pomenutog broja plaćalo karte, Grad bi mogao da nabavlja 180 novih autobusa godišnje.