I Šumadija će imati iglo - neobična građevina u selu Veliki Šenj

Na skrovitom mestu u selu Veliki Šenj kod Kragujevca niče kuća čudnog oblika, čija se veličina ne meri kvadratima već kubnim metrima. Zlatko Vasiljević, vazduhoplovni elektrotehničar, na očevini privodi kraju svoju "okruglu kupolu mira" u kojoj provodi najviše vremena.

Zlatko je, po sopstvenom projektu, kuću gradio po uzoru na kupole koje su se pravile na brodovima. Hteo je neobičnu građevinu i kada je bude ofarbao i izlakirao, ličiće na pravu brodsku ili će podsećati na kupolu Bečkog univerziteta.

- Prečnik kuće je osam metara, a visina četiri i po. Gradio sam je po ferocement principu. To je 30-ih godina prošlog veka bila popularna tehnologija, koja je brza i jeftina, i povrh svega stabilna - kaže Zlatko i napominje da je "kvadratura" njegove kuće tačno 180 kubnih metara.

Dobričina, koja se krije ispod brade, skromno kaže da u gradnji okrugle kuće nema neke velike majstorije. Potrebno je, dodaje, samo precizno izračunati dužine meridijana od vrha do poda, postaviti gvožđe i mrežu, a potom "utisnuti" cement i tako napraviti objekat koji kada bi ga prodavao, u oglasu bi morao da navede da u osnovi ima oko 50 m2.

- Gradnja je počela tako što sam umesto kvadratnog temelja, postavio stub sa kanapom, ocrtao kružnicu i počeo da kopam. Sa vrha glavnog stuba visine 4,5 metara spuštao sam gvožđe nadole kao polukružnice. Sve što je trebalo je zavareno i utegnuto, tako da je završnica bila cementiranje. Za mrežu sam iskoristio otpatke iz fabrike "Filip Kljajić" iz Kragujevca, gde su se nekada pravili galovi lanci. Spoljašnje niše sam zbog stabilnosti objekta naknadno napravio. Osim četiri prozora, na "plafonu" je poseban sistem prirodnog osvetljenja, kakvo inače imaju brodske kupole - kaže Zlatko.

Zlatko u svoju betonsku kupolu, koju je počeo da gradi pre deset godina dolazi svaki dan iz Kragujevca i tu pronalazi svoj mir. Parkira staru "peglicu" u hladovini bagremova i kada otključa svoju kupolu u kojoj ima sto, stolice, staru peć, čiji čunak viri sa spoljašnje strane, alate i nakovnje, tada počinje od starih stvari da pravi korisne. Na očevoj zemlji, odmah pored neobične vikendice, gaji pčele u košnicama. Iznad Zlatkove kuće je voćnjak i livada prepuna divljih jagoda.

Inače, Zlatko je završio Vojnotehničku akademiju u Rajlovcu kod Sarajeva, gde je radio sve do 1993. godine, kada se vratio u Kragujevac i od tada je bez posla. U sećanju mu je ostala kupola, koja je za vreme Zimskih olimpijskih igara bila montirana pored "Zetre" i bila mu je prva inspiracija za neobičnu kuću.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 16.06.09.)