Nacrt novog zakona o zaštiti konkurencije do sredine marta 2019. - U potpunosti usklađen sa evropskim rešenjima
Izvor: eKapija
Sreda, 20.02.2019.
15:21
Komentari
Ilustracija (Foto: alphaspirit/shutterstock.com)
On je na javnoj diskusiji o novim pravnim rešenjima u oblasti zaštite konkurencije održanoj danas u prostorijama Privredne komore Srbije rekao da se sadašnji Zakon o zaštiti konkurencije primenjuje desetak godina, a da je jedan od ciljeva javne rasprave da se vidi šta je do sada dala njegova primena i da se uočene slabosti isprave.
Prema rečima Miloja Obradovića, predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, postojeći Zakon o zaštiti konkurencije je u više od 90% odredbi usklađen sa novom direktivom EU iz oblasti zaštite konkurencije, a novi zakon bi trebalo da bude usklađen 100%.
- Smatram da Srbija ne treba da usvaja ničiji model zakona o zaštiti konkurencije niti da prepisuje evropska rešenja, već da napravi svoj zakon koji će odgovarati pravnom sistemu naše zemlje i institucionalnim karakteristima Srbije - kazao je Obradović.
Obradović je istakao da je zadatak Komisije adekvatan privredni ambijent i investiciono okruženje i za domaće i za strane kompanije.
- Konkurentsko tržište nikada neće biti idealno, zato i postoje institucije poput Komisje, a tržište će pokazati ko je najbolji, najproduktivniji i najinovativniji i taj će i pobeđivati na tom tržištu - zaključio je Obradović.
Gordana Tiodorović, direktor Sektora Privredne komore Srbije za pružanje podrške u zastupanju i zaštiti interesa članova, istakla je da PKS ima svog člana u Radnoj grupi za izradu novog zakona i zahvalila na pruženoj šansi da privreda izrazi svoje sugestije povodom pitanja zaštite konkurencije.
- Imali smo dosta sugestija i primedbi i nadamo se da će ih novi nacrt uvažiti. Praksa je pokazala da kada se privreda na početku uključi u donošenje nekog novog propisa, primena tog propisa kasnije ide uz manje smetnji jer su neka pitanja unapred rešena - rekla je Tiodorović.
Na skupu se čula i reč akademskih stručnjaka iz oblasti zaštite konkurencije.
Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevca Milan Kostić ukazao je na značaj primene ekonomske analize u sferi zaštite konkurencije.
On je govorio o potrebi povećanja pragova koncentracije i predložio pristup tzv. dvostrukog koloseka - da za prihode vezane za domaće tržište pragovi koncentracije ostanu na postojećem nivou, a da za one na svetskom tržištu budu povećani.
- Na taj način bi se kapaciteti Komisije rasteretili i ne bismo više imali situaciju da 80% slučajeva otpada na rešavanje po pitanju koncentracije - smatra Kostić.
Govoreći o Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta, Kostić je kazao da podela na uže i šire tržište stvara konfuziju i da ekonomska logika nalaže jedinstveno definisanje relevantnog tržišta elevantno tržište.
- To jeste vrlo škakljiva, ekonomska oblast, ali ako iza precizno definisanog tržišta imate i kvalitetnu ekonomsku analizu, napravili ste prvi korak u rešavanju kasnijih pojedinačnih slučajeva.
Sandra Fišer Šobot, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, govorila je o predlozima za uvođenje instituta samovrednovanja u okviru restriktivnih sporazuma, iznevši mišljenje da je sadašnji institut pojedinačnih izuzeća bolje rešenje je učesnicima na tržištu omogućava pravnu sigurnost i zakonitost sporazuma odobrenog od strane Komisije.
- Druga prednost trenutnog rešenja je centralizovanost sistema, jer odluka je uvek na Komisiji i na taj način se stvara jedinstvena praksa koja može biti sistematizovana i kasnije, kada se pređe na sistem samovrednovanja, učesnicima na tržištu poslužiti kao osnov da sami vrednuju svoje sporazume - istakla je Fišer Šobot i dodala da trenutno ne postoje praksa i standardi na osnovu kojih bi to moglo da se radi, te da bi se uvođenjem samovrednovanja povećao rizik pogrešne procene.
Miloš Andrović, stručnjak za pristup tržištu, nije se složio sa prof. Fišer Šobot u tom pogledu. On smatra da samoocena i prethodno odobrenje Komisije, ne isključuju jedno drugo.
- Učesniku u restriktivnom sporazumu treba ostaviti mogućnost da sam izvrši samoprocenu, ali i velikim globalnim kompanijama unutar zakona ostaviti mogućnost prethodne profere kroz postojeći sistem. Kada učesnik u restriktivnom sporazumu želi potpunu pravnu sigurnost, onda treba da snosi teret dokazivanja pred Komisijom, a sa druge strane, kada neko smatra da je izvršio kompletnu analizu, onda teret dokazivanja da je njegov sporazum doveo do poremećaja strukture i dinamike tržišta treba da bude na Komisiji - zaključio je Andrović.
B. P.
Firme:
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije
Ekonomski Fakultet Kragujevac
Pravni fakultet Novi Sad
Privredna komora Srbije
Tagovi:
Zakon o zaštiti konkurencije
Nacrt novog zakona o zaštiti konkurencije
Radna grupa za izradu Nacrta novog zakona o zaštiti Konkurencije
PKS
Jovan Stojić
Miloje Obradović
Gordana Tiodorović
Milan Kostić
Sandra Fišer Šobot
restriktivni sporazumi
sistem samoocenjivanja
sistem pojedinačnih izuzeća
Uredba o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta
pragovi tolerancije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.