Investicija nemačke kompanije pod znakom pitanja - Tonnies još uvek nije uzeo u zakup nijedan hektar državnog poljoprivrednog zemljišta?

Po informacijama VOICE-a, nemačka kompanija nije još uvek uzela u zakup nijedan hektar državnog poljoprivrednog zemljišta, iako joj je bilo namenjeno oko 5.000 hektara u dve lokalne samouprave - Zrenjaninu i Kikindi, a njive je trebalo da dobije i u Sečnju.

Tonniesu je po osnovu planiranih investicija bio odobren zakup 2.420 hektara u opštini Zrenjanin, 2.544 hektara kod Kikinde, a toliko je trebalo da mu obezbedi i lokalna samouprava u Sečnju. Međutim, do sada nemački mesni gigant nije uplatio ni dinara za ove hektare u opštinske, odnosno pokrajinski i republički budžet, navodi VOICE (www.voice.org.rs).

Osnovni razlog za sve izvesnije odustajanje Tenisa od investiranja u Srbiji je sporost i neozbiljnost koju je domaća admnistracija pokazala u pripremanju terena za izgradnju farmi. Na to se nadovezala i nepovoljna situacija zbog bolesti afričke svinjske kuge zbog koje je nemačka kompanija veoma oprezna, piše VOICE.

Podseća se da je početak zakupa poljoprivrednog zemljišta u zrenjaninskom ataru bio predviđen za jesen 2017. godine, a u Kikindi 2018.

- Sa investicionim planovima Tonnies je konkurisao u martu 2017. godine. Umesto mesec dana i duže od godinu je čekao da se parcele predviđene za zakup dovedu u red, da se sa njih skinu zabeležbe stare i po tri decenije, da se vidi koje njive su među njima predviđene za restitucuju… Liste sa parcelama su menjane, sa nekih tereti nisu ni skinuti jer se dešavalo da baš tu zemlju obrađuje neko sa uticajem na lokalne vlasti. Sve to udaljavalo je kompaniju Tonnies od namere da investira u Srbiju - ispričao je izvor VOICE-a.

Memorandum o razumevanju koji opisuje projekat investiranja u Srbiju vredan oko 420 mil EUR (20 modernih farmi vrednih po 21 mil EUR) potpisali su u aprilu 2015. godine ministar privrede Željko Sertić i predstavnik Tonniesa Danijel Notbrok, u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i vlasnika nemačke klanične industrije Klemensa Tenisa. Tim dokumentom bio je predviđen uzgoj tri miliona tovnih svinja godišnje.

Međutim, u kasnijim Vučićevim obraćanjima javnosti, vrednost investicije pala je na 300 mil EUR, a broj svinja na 350.000, ističe VOICE.

VOICE piše da je u okvirnom ugovoru, koji na kraju nije ni potpisan, navedena je investicija koja podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje sa pet svinjskih farmi gde će svaka imati 70.000 svinja sa najmanje 2.500 krmača po farmi godišnje - ukupno 350.000 svinja na pet farmi (pored Zrenjanina, Sečnja i Kikinde, u opticaju su bili Plandište i Vršac).

Investicije su se, dakle, svele na pet lokacija i pale na oko 100 miliona evra, da bi donedavno izvesna bila gradnja samo na dve ili tri lokacije, a sada je i to pod velikim znakom pitanja, navodi VOICE. Uslov za dolazak Tonniesa u Srbiju bile su izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje su donete krajem 2016. godine.

Novi zakon, upozoravala je tada stručna javnost, pisan je za interese velikih investitora, domaćih i stranih, dakle tajkuna. Jedini njegov smisao bio je izdavanje 30% državnog zemljišta na 30 godina velikim ulagačima, podsetio je VOICE.

Ove zakonske mogućnosti na kraju nije iskoristio Tonniesa, zbog kojeg je, po mnogima, krovni dokument i pisan, već su njive u dugoročan zakup date domaćim biznismenima. Koliko ih je ukupno izdato i kakve će koristi to doneti lokalnim samoupravama i poljoprivrednicima u tim sredinama nije poznato ali u nekim slučajevima upravni sud je već našao nepravilnosti, navodi VOICE.

Od Ministarstva poljoprivrede VOICE je zatražio odgovore na pitanja u vezi sa dolaskom kompanije Tenis u Srbiju, ali ih nije dobio.

Tonnies Nemačka

Toennies Invest d.o.o. Beograd

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Ministarstvo privrede Republike Srbije

Vlada Republike Srbije

VOICE Vojvođansko istraživačko analitički centar

Tenis

Zakon o poljoprivredi

investicije Tenisa u Srbiji

investicije kompanije Tonnies u Srbiji

mesna industrija u Srbiji

Aleksandar Vučić

Klemens Tenis

Danijel Notbrok

Željko Sertić

Zakon o poljoprivrednom zemljištu