Svi tenderi u Srbiji od 2020. isključivo elektronski

Svi postupci javnih nabavki u Srbiji će se od polovine 2020. sprovoditi isključivo elektronski, preko novog kvalitetnijeg i funkcionalnijeg Portala javnih nabavki, najznačajnija je novina zakona o javnim nabavkama koji bi trebalo na proleće da se nađe u skupštinskoj proceduri.

U Transparentnosti Srbija kažu da iskustva drugih zemalja pokazuju da elektronska komunikacija u javnim nabavkama može da bude jedno od sredstava za borbu protiv korupcije zato što se smanjuje mogućnost manipulacije dokumentima koji ponuđači šalju, a olakšava se i provera potpunosti podnete dokumentacije na tenderima. U Ministarstvu finansija navode da se elektronski postupak javne nabavke i danas sprovodi, ali ne u potpunosti.

Trenutno postoji elektronska dostupnost planova, elektronski pristupi dokumentaciji o javnoj nabavci koja uključuje poziv za podnošenje ponuda i konkursnu dokumentaciju, objavljivanje odluke o dodeli ugovora, obaveštenja o zaključenom ugovoru i odluke o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki...

Međutim, navode za Tanjug u Ministarstvu, najznačajnija novina zakona biće da će se i ponude u postupcima javnih nabavki podnositi isključivo elektronskim putem, posredstvom Portala javnih nabavki.

Pritom će, dodaju, na istom mestu biti omogućeno korišćenje i drugih elektronskih servisa, kao što su elektronski katalog, sistem dinamične nabavke, podnošenje zahteva za zaštitu prava...

Kako podsećaju, Portal putem kojeg se sprovode sve javne nabavke u Srbiji, uključujuci i jedinice lokalne samouprave, ustanovljen je još 2009. godine, modernizovan 2013. godine, a od 2020. godine, s primenom novog zakona, u funkciji će biti novi, kvalitetniji i funkcionalniji Portal javnih nabavki, kao elektronska platforma preko koje će se sprovoditi svi postupci javnih nabavki u zemlji.

Na pitanje koje su najčešće nepravilnosti do sada uočene u postupku javnih nabavki, u Ministarstvu kažu da se one detektuju u sve tri faze javne nabavke, u planiranju, sprovodenju postupka i izvršenju ugovora.

Te nepravilnosti, dodaju, često i nisu rezultat koruptivnih namera i aktivnosti, već često i neracionalnog i necelishodnog sagledavanja potreba za nabavkom, izostanka istraživanja tržišta, te nedostatka mehanizama kontrole prilikom izvršenja ugovora. One se odnose na nepotpune, neprecizne ili suviše prezicne zahteve u pogledu predmeta javne nabavke, čime dolazi do ograničavanja konkurencije i diskriminacije među ponudacima.

Nepravilnosti se, kažu u Ministarstvu, detektuju i u fazi stručne ocene ponuda, gde dolazi do situacija kada naručilac nejednako tretira ponuđače, odnosno za isti ili slični nedostatak jednu ponudu odbija, a drugu ne.

Takođe, često dolazi do odbijanja ponuda bez zakonskog osnova ili neodbijanja ponuda koje su se morale odbiti, priznavanja neadekvetnih dokaza, dozvoljavanja naknadnih dopuna ponuda...

U Ministarstvu očekuju da nova rešenja, pogotovo sprovodenje elektronskih javnih nabavki, ali i dodatno povećanje transparentnosti postupka, doprinesu unapredenju sistema javnih nabavki, kroz obezbeđivanje adekvatnih mehanizama prevencije korupcije.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Tanjug da elektronska komunikacija u javnim nabavkama može da bude jedno od sredstava za borbu protiv korupcije, ali da nijedno sredstvo samo za sebe nije "magično".

- I dalje će ostati potreba da se u javnim nabavkama obezbedi adekvatan nadzor u svim fazama postupka, ne samo kad je reč o podnošenju ponude i njenom ocenjivanju već i kod planiranja javnih nabavki. Ono što je najvažnije je da treba da se gleda da li su nabavke sprovedene onako kao što je ugovoreno - rekao je Nenadić.

Kako je naveo, rešenja iz novog zakona mogu biti jedan segment u toj antikorupcijskoj priči koja mora da bude šira i mora se vezati ne samo za zakon o javnim nabavkama, već i za rad istražnih organa.