Za pruge planirano oko 1,3 mlrd EUR - Dve trećine svih pruga u Srbiji i dalje nije elektrifikovano

Vrednost projekata na železničkoj infrastrukturi koji će ove godine početi da se rade, iznosi oko 1,3 mlrd EUR, što je oko šest puta više nego što je prethodne godine uloženo u modernizaciju pruga. Koliko novca će biti upotrebljeno od onoga što je obezbeđeno, međutim, videće se na kraju godine.

Najveća investicija je modernizacija pruge Beograd– Budimpešta, na kojoj bi vozovi trebalo da se kreću brzinom od 200 kilometara na sat. Izgradnja deonice od Novog Sada do Subotice trebalo bi da počne krajem godine, najavljuju u preduzeću Infrastruktura železnica Srbije.

Za tih 108 kilometara potpisan je komercijalni ugovor vredan 943 mil EUR, a gradiće je isti kineski konzorcijum koji već gradi i deo između Beograda i Stare Pazove. Deonicu između Stare Pazove i Novog Sada grade Ruske železnice.

Ove godine očekuje se i ubrzanje radova na započetim deonicama od Beograda do Novog Sada, jer je planirani rok za njihov završetak 2021. godina, za šta bi trebalo da bude utrošeno oko sedam milijardi dinara ili između 50 i 60 mil EUR.

Sledeći veliki projekat je obnova, modernizacija i elektrifikacija postojeće pruge Niš–Dimitrovgrad i izgradnja nove obilaznice oko Niša. Vrednost projekta je oko 268,3 mil EUR.

Novac su dali EIB 134 mil EUR, donatorska sredstva Investicionog fonda za zapadni Balkan iznose 73 mil EUR, Nacionalno kofinansiranje je 61,3 mil EUR. U Infrastrukturi železnica Srbije kažu da je u toku eksproprijacija, a za ovu godinu najavljuju početak radova na obnovi dela pruge od Sićeva do Dimitrovgrada.

Fiskalni savet je u više navrata isticao da je železnička infrastruktura u lošem stanju i da se u nju mora više ulagati. Poseban problem je to što čak dve trećine svih pruga u Srbiji nije elektrifikovano, uključujući tu i trasu Niš–Dimitrovgrad (deo železničkog Koridora 10), zbog čega se za pogon vozova koriste fosilna goriva.

– Za razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji i uspešnije poslovanje železničkih preduzeća presudno je unapređenje trenutno lošeg stanja železničke infrastrukture, jer to je temelj na kojem se može graditi efikasnija i pouzdanija usluga u ovoj oblasti. U poslednjih nekoliko godina došlo je do povećanja ulaganja u železničku infrastrukturu. Samo u 2018. investicije u izgradnju i rehabilitaciju pruga su preko 200 mil EUR. Međutim, to još uvek nije dovoljno – navodi Fiskalni savet u Mišljenju na fiskalnu strategiju 2019–2021.

Oni često u svojim izveštajima skreću pažnju da je više od 90% pruga u Srbiji jednokolosečno (uključujući i glavne železničke koridore). Na više od polovine mreže brzina vozova manja je od 60 kilometara na sat (brzine od preko 100 kilometara na sat moguće su na manje od 5% pruga).

Iz Infrastrukture železnica Srbije najavljuju za ovu godinu rehabilitaciju elektrotehničke infrastrukture na Koridoru 10 u vrednosti od 4,4 mil EUR.

U ovogodišnjem planu je i obnova 59 kilometara pruge Jajinci – Mala Krsna. Kredit od 39,2 mil EUR uzet je od EBRD. Radovi bi trebalo da počnu u junu i da traju 15 meseci. Na spisku je i modernizacija pruge Niš–Brestovac, a vrednost radova je 62,7 mil EUR.

– Prošle godine započeli smo obnovu regionalnih pruga u Srbiji i finansiramo je iz sopstvenih izvora. Radovi koji će biti realizovani tokom 2018. i 2019. po obimu su veći nego što je to ukupno na srpskim prugama urađeno za poslednjih 30 godina – navode u ovom preduzeću.

Prošle godine uložili su oko 23,5 milijardi dinara i obnovili 260 kilometara regionalnih pruga, kao što su Šabac–Loznica, Novi Sad – Zrenjanin a u toku su radovi na još 40 kilometara Pančevo–Orlovat i Mala Krsna – Požarevac.

Ove godine planiraju da obnove ukupno 318 kilometara regionalnih pruga i to Niš–Zaječar, Lapovo–Kraljevo, Subotica–Senta....