Bankrot i za građane - da li je u Srbiji potrebno doneti zakon o ličnom stečaju?
U Srbiji nema mnogo građana koji su upali u dužničku krizu, ima ih oko 3%, ali stručnjaci smatraju da stanovništvu na vreme treba ukazati kakve posledice može da ima nekontrolisano pozajmljivanje novca. To bi moglo da se učini kroz zakon o bankrotu fizičkih lica.
Ovaj propis već se priprema u Hrvatskoj, čiji su građani prethodnih godina nemilice zajmili kod banaka, pa su se mnoge porodice našle pred finansijskom propašću. Zbog toga će se uskoro pred Saborom naći izmene Zakona o stečaju koje će uključivati i bankrot građana. Prema predlogu, za pojedince koji su zapali u dugove, rešenje je, pre svega, rasprodaja imovine, koja bi se obavljala uz kontrolu nadzornika, "staratelja", koji bi pratio ceo postupak i štitio interese dužnika. Odlazak u zatvor zbog dugovanja nije predviđen.
Prema rečima Gorana Pitića, predsednika Upravnog odbora Societe Generale banke, suština ličnog bankrota ili stečaja je u tome da se pojedincu koji proglasi finansijski krah omogući da zadrži deo svoje imovine, a lični stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu za prodaju njenog većeg dela, kao i za otplatu dela duga iz budućih prihoda dužnika tokom narednih tri do pet godina. Ostatak duga sud otpisuje reprogramiranjem obaveza i nadzorom nad njegovim finansijama. Dužniku se omogućava da lakše izađe iz prezaduženosti.
- Uvođenje ličnog bankrota ima svoje prednosti, jer građanima koji nisu u mogućnosti da otplaćuju dugove zbog razloga koji se mogu definisati kao "viša sila" daje mogućnost da pronađu novi posao, da rade i izdržavaju porodicu, umesto da svi članovi familije postanu socijalni slučajevi. S druge strane, mehanizmi se moraju vrlo precizno definisati kako bi se izbegle zloupotrebe i olako otpisivanje dugova - kaže Pitić.
U Srbiji je, smatra Pitić, kreditna zaduženost daleko manja u odnosu na druge zemlje, jer je uvođenjem Kreditnog biroa i propisima Narodne banke Srbije (NBS), kojima je limitirano kreditno opterećenje, onemogućeno stanovništvu da dođe u situaciju da se prezaduži.
Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, stečaj ili bankrot pojedinca postoji u mnogim zemljama i sprovodi se na razne načine. U Americi, na primer, koja je najviše pogođena hipotekarnom krizom, pojedinac, kada više nije u stanju da otplaćuje svoje obaveze prema banci, ili, uopšte, poveriocima, proglašava bankrot. Posebna agencija, po sudskoj odluci, popisuje pokretnu i nepokretnu imovinu, iseljava porodicu i sve što ima praktično ide "na doboš", od tanjira do kuće. Posle licitacije, namiruju se banka i ostali poverioci.
- Kod nas bi trebalo doneti zakon o bankrotu fizičkih lica, ne kao pretnju, već preventivno i edukativno, da bi građani znali kada se zadužuju šta ih čeka ukoliko ne budu u stanju da servisiraju svoje obaveze. Svako prezaduživanje može da odvede samo na jednu stranu - u bankrot - smatra Đukić.
Propast
Nije potpuno dokazano da li reč bankrot dolazi od latinskih izraza "bankus" (sto) ili "ruptus" (razbijen), odnosno od italijanske fraze "banko roto", odnosno "trula klupa", ali svakako označava novčanu propast i postojala je još u vreme Rimskog carstva.
JELAŠIĆ: Narodna banka zabrinuta
Kod nas zasad postoji samo propis koji se odnosi na stečaj ili bankrot preduzeća. Osnovni cilj je da se zaštiti ugovor, odnosno privatna svojina poverilaca. Stečajni postupak mogu da pokrenu i dužnik i poverioci. Odlika stečajnog postupka je ravnopravnost svih poverilaca, s tim da država kod naplate ponekad zakonima obezbeđuje prednost svojih potraživanja u odnosu na ostala.
- NBS će uputiti predlog u vezi sa Zakonom o stečaju, po kom bi, pre nego što se pokrene stečajni postupak, firmama bio dat rok od 30 dana da ne moraju da izmiruju svoje obaveze kako bi bile u mogućnosti da pre formalnog pokretanja stečaja ozdrave. Zabrinjava nas što građani i preduzeća ne stižu da na vreme izmire svoje obaveze prema bankama, naročito u delu prinudne naplate. - kaže Radovan Jelašić, guverner NBS.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 04.06.09.)