Država će pomoći digitalnu transformaciju privrednih društava - Do 2.500 EUR za implementaciju rešenja

Tokom panel diskusije na temu "Digitalizacija ekonomije i države", zaključeno je da to više nije samo pitanje ICT-a, već celokupne industrije. Otvorena su brojna pitanja, a donet je zaključak da privrede Srbije i Slovenije, uz podršku privrednih komora, moraju da donesu standarde i regulative koji će doprineti razbijanju barijera, dostupnosti i razmeni podataka između svih zemalja regiona.

Igor Zorko, potpredsednik Gospodarske zbornice Slovenije, rekao je da je Slovenija jedna od digitalno razvijenijiih država Evropske unije, ali da su još uvek daleko od cilja.

- Ima mnogo izazova i svi idemo u ovaj proces digitalne transformacije, u kom je najvažnija stvar prilagođavanje digitalnom tržištu i digitalnim korisnicima. Važno je ne toliko da se digitalizujemo sami, nego da to radimo i za one sa kojima radimo. Digitalizacija mora biti osnova razvoja, jer nije problem samo u boljem poslovanju, nego i u boljem životu. Svi mi koji kupujemo digitalne proizvode na kraju radimo za industriju, za poslovne subjekte, da i oni bolje rade svoj posao. Značajno je napomenuti da je privreda Slovenije veoma dobar partner države i svih ostalih institucija koji rade na digitalizaciji, što se ogleda najpre u okruženju, a zatim i u digitalnoj regulativi - istakao je Zorko.

Značajan segment kada je reč o digitalizaciji jeste i digitalna transformacija u poljoprivredi. Aleš Jenčić, direktor kompanije Intereksport, u Srbiji poznatije kao Inter agrar, naglašava značaj ovog procesa u ovoj grani, naročito u Srbiji. Kako kaže, većina klijenata ovog preduzeća danas živi sa digitalnim rešenjima.

- Tu najpre imamo digitalizaciju polja, koju prate mašine koje idu sa navigacijom na tačno dva centimetra. Navigacije snimaju stanje zemlje i osobine tla. Zahvaljujući savremenim mašinama, poljoprivrednici mogu da prate i kakav je rezultat čitave godine, a na osnovu tih podataka mogu i da proračunaju šta raditi za sledeću sezonu. Naš najveći izazov danas jeste pronalaženje i edukacija ljudi koji prate tu tehnologiju, i to ne samo u Srbiji, već i u Sloveniji i Hrvatskoj - kaže Jenčić.

Proces digitalne transformacije, iako nepohodan, danas je nezamisliv za veliki broj banaka, istakao je Periša Ivanović iz AIK banke.

- Činjenica je da je digitalna transformacija i dalje nemoguća misija za veliki broj banaka, s obzirom na kompleksnost, skalabilnost i, jednostavno, na troškove koje prelaz na drugu vrstu biznisa traži. Ono što je činjenica i što su mnoge studije širom sveta potvrdile, je da biste zaista postali digitalna banka, da biste svesno i hrabro ušli u taj proces digitalne transformacije, pre svega morate da ispunite tri veoma bitna uslova. Najpre morate da budete profitabilni, zatim morate da steknete lojalnost svojih klijenata, a treća, možda i najbitnija stvar je sam odnos sa klijentima i ostvarivanje prisnosti sa njim. Mi smo kao banka postavili ove tri stvari, iskoristili te svoje performanse i imamo ambicije da naše sve usluge komplemetarno pokrijemo i da svim svojim klijentima na ovim prostorima ponudimo jedan novi vid korisničkog iskustva, a to je taj novi klijent na digitalnim kanalima - kaže Ivanović.

Srpska kompanja Comtrade već posluje u Sloveniji, gde na tri lokacije - u Mariboru, Novoj Gorici i Ljubljani, zapošljava oko 600 inženjera. Klod Kolaro, direktor ove kompanije u Sloveniji, kaže da, iako 80-90% usluga pružaju klijentima iz Zapadne Evrope, slovenačko tržište postaje sve značajnije.

- Slovenačke kompanije jako su inovativne i mi od njih mnogo možemo da naučimo o tome kako digitalne tehnologije danas mogu da promene njihov biznis. Mi smo tu da osluškujemo i prepoznamo u kom pravcu kompanije žele da idu, a da onda svoja tehnološka znanja stavimo u funkciju promene njihovog poslovanja. Jedan od dobrih primera je i naša saradnja sa kompanijom Petrol. Za nas zaista predstavlja veliki izazov to kako da odgovorimo zahtevima inovativnih preduzeća sa kojima radimo - rekao je na panelu Klod Kolaro iz kompanije Comtrade.

Dobar primer sprovođenja digitalne trasnformacije svakako je Turistička organizacija Slovenije, rekla je Alenka Pahor Žvanut.

- Naša osnovna misija je promocija Slovenije kao turističke destinacije isključivo na stranim tržištima. Svi mi koji radimo u turističkoj delatnosti znamo da smo pod velikim uticajem digitalnih tehnologija, jer putnici najveći broj informacija traže preko interneta. Tako smo mi proces digitalne transformacije počeli da sprovodimo još 2015. godine kada smo pripremili digitalnu strategiju. Trenutno pripremamo nadogradnju ove strategije, koja će biti usmerena na nove tehnologije i analitike, razvoj alata, primenu veštačke inteligencije, machine learninga i personalizacije - istakla je Alenka Pahor Žvanut.

Još jedan dobar primer je projekat Excellent SME koji je kompanija COFACE najpre sprovela sa Gospodarskom zbornicom Slovenija, a kasnije i sa Privrednom komorom Srbije.

- Ovaj projekat predstavlja uspešan primer digitalne transformacije i digitalnog poslovanja. U tom segmentu imamo negde oko 2.500 kompanija iz devet zemalja u našem regionu, a najveći broj kompanija dolazi nam iz Slovenije i Srbije. Govorimo o broju od oko 30.000 kompanija, koje su ocenjene od kompanije COFACE i privrednih komora. One imaju mogućnost da budu predstavljene kao uspešne kompanije, umrežene sa ostalim preduzećima, kao i da komuniciraju i razmenjuju usluge i razvijaju dobru poslovnu praksu - rekao je Đorđe Živanović, direktor kompanije COFACE za Srbiju i Crnu Goru.

Proces digitalne transformacije ozbiljno su shvatili i u NLB banci.

- Pred nama je pre svega izazov da shvatimo o čemu se zapravo radi kada je reč o digitalnoj transformaciji. To možemo da objasnimo kao formiranje trećeg sloja virtuelne realnosti. Naime, prvi sloj bio je kada se formirao jezik. Drugi nivo je bila pismenost, papir i štamparske mašine, a sada smo svedoci jednog procesa koji se neće desiti preko noći, ali je već jako odmakao. To znači formiranje jedne digitalne virtuelne realnosti, sastavljene od digitalnih podataka, sa tim kvalitetom da to može da se obrađuje u realnom vremenu, globalno, bez ograničenja. Taj proces omogućava i ozbiljan razvoj veštačke inteligencije. Mi u NLB banci krenuli smo od toga da ima jako puno toga što ne znamo i što moramo da naučimo. Na neki način mi pomažemo i našim klijentima da se suoče sa izazovima digitalne transformacije - rekao je Branko Greganović, direktor NLB banke u Srbiji.

On je ukazao na značaj izraza API - Application Program Interface, koji je simbol otvorenosti i integracije koja je sada omogućena uz pomoć nove tehnologije i interneta. Kako je istakao, to je područje u kojem su standardi zaista potrebni i koje će doneti veliku multiplikaciju vrednosti koje mogu da se kreiraju u otvorenom bankarstvu i generalno, u otvorenoj ekonomiji.

Učesnici panela istakli su da je, kada je reč o procesu digitalne transformacije, veoma važno da menadžment kompanije koja sprovodi digitalnu transformaciju bude od samog starta uključen u taj proces.

- Kao kompanija sa dugom tradicijom bili smo prinuđeni da još 2000. godine krenemo u jedan oblik digitalne transformacije. Zahtevi tržišta su takvi da morate da prilagodite vaše usluge da biste opstali. To naročito važi za ovaj segment usluga gde u sekundi morate doneti odluku da li ćete plasirati proizvod na tržište ili ne. S tim u vezi i digitalni alati i servisi moraju biti na tom nivou brzog odlučivanja. Mi smo to prepoznali i u prethodne tri godine uložili smo oko 35 mil EUR u te procene, a u narednih nekoliko godina investiraćemo još toliko. Kako biste opstali, menadžment u ove procese mora biti uključen od početka do kraja - rekao je Đorđe Živanović iz kompanije COFACE.

Kada je reč o sprovođenju digitalne transformacije i usaglašavanju regulativa između dve zemlje, učesnici panela složili su se da ceo region mora da radi na razbijanju stega, te da bi bilo dobro da privredne komore pokrenu projekat zahvaljujući kome bi se svi raspoloživi podaci stavili na jedno mesto i bili dostupni svim privrednicima iz regiona.

Digitalizacija nije stvar jednog partnera, jednog društva, države ili regije već je to zadatak na kome svi moraju zajednički da rade. Digitalizacija ne poznaje granice, pa i polazna tačka ka sprovođenju uspešne digitalne transformacije treba da bude upravo ovo rušenje barijera i digitalnih granica, zaključak je panela "Digitalizacija ekonomije i države".