Svi kardiološki pacijenti u jednom registru

Srbija je treća zemlja u svetu koja uvodi bazu podataka o obolelima od bolesti srca i krvnih sudova. Pilot projekat je urađen po uzoru na Švedsku i Britaniju, na inicijativu Evropskog udruženja kardiologa i Udruženja kardiologa Srbije.

Naime, svi kardiološki pacijenti u Srbiji biće upisani u jedan registar sa podacima o dijagnozi, toku bolesti i lečenju.

Upisivanje u bazu podataka počelo je 22. januara, u okviru projekta EuroHeart. Posle Švedske i Velike Britanije, Srbija je treća zemlja koja uvodi ovakav registar.

Nova baza podataka o kardiovaskularnim pacijentima izrađena je na inicijativu Evropskog udruženja kardiologa i Udruženja kardiologa Srbije, rečeno je na predstavljanju projekta u prostorijama Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

- Registar je već u primeni. Biće potrebno nešto više od godinu dana kako bi se utvrdilo da li sve funkcioniše po planu, posle čega očekujemo zvanično odobrenje Evropskog kardiološkog društva. Srbija je prva među manje razvijenim zemljama koja učestvuje u projektu, po uzoru na švedski model registara - kazao je za Novosti akademik profesor dr Vladimir Kanjuh, predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i član savetodavnih odbora Evropskog i Internacionalnog društva za aterosklerozu.

Uz pomoć registra, pratiće se ishod bolesti i kontrolisati kvalitet zdravstvenih usluga u sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama. Pacijenti kojima su urađene intervencije na srcu, koji su imali infarkt ili imaju ugrađene stentove, pratiće se dugoročno.

- Ukoliko je pacijent srčani bolesnik, pa se desi da doživi infarkt, podaci o njegovoj bolesti moći će da se registruju u zdravstvenim ustanovama u Subotici, Šapcu i svakom drugom gradu. Budući da tako nešto nije postojalo u Srbiji, ovo je ogromna stvar za podizanje nivoa usluga zdravstvene zaštite - izjavio je profesor dr Branko Beleslin, kardiolog Kliničkog centra Srbije, i član upravnog odbora Udruženja kardiologa Srbije.

Na ovaj način, moći ćemo da uporedimo rad bolnica u Srbiji, ali i rad među evropskim ustanovama, s obzirom na to da ćemo deliti istu evropsku platformu, kaže prof. Beleslin:

- To je kao da otvaramo nezvanično poglavlje o pridruživanju Evropskoj uniji iz oblasti zdravstvenih registara. Srbija ima vrhunske stručnjake, ali je potrebno poboljšati sistem u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, kako bi bio uporediv sa evropskim nivoom - rekao je Beleslin.

Važnost boljeg praćenja kardioloških pacijenta je tim veća što je Srbija po obolevanju i umiranju od bolesti srca i krvnih sudova u samom svetskom vrhu. Broj pacijenata sa srčanim bolestima je u stalnom porastu, a kardiovaskularne bolesti su najčešći uzročnik smrti u Srbiji.

- Kardiovaskularne bolesti predstavljaju veliki problem i ogroman pritisak na zdravstvo, zbog čega je značajno da se radi na kvalitetu lečenja i prevenciji - saopštio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko i dodao da je najvažnije je da pokušamo da smanjimo učestalost obolevanja prevencijom, kvalitom lečenja, ali i adekvatnim vodičima.

- Osim nacionalnih vodiča, morali bismo da imamo kliničke putokaze da bismo mogli da upoređujemo rezultate lečenja. Zbog toga je ovaj registar značajan - zaključio je Vicko.