Privatne zlatne zalihe - preko "IQ Invest" i Srbi mogu da u Švajcarskoj naprave svoje rezerve u plemenitom metalu

Građanima Srbije, kojima je posle pada berze i investicionih fondova, bekstva vlasnika kompanija koji su za investiranje nudili astronomske kamate, i srpskih banaka sa do skoro mizernim kamatama, ostalo je još keša i volje da ulažu - odskora ga mogu uložiti u zlato. Naime, posle 16 zemalja u regionu švajcarska kompanija "IQ Invest" otvorila je predstavništvo i u Srbiji, te se sada u žuti metal može ulagati i mimo nakita i prigodnog novca koji izdaje NBS.

Sve što je potrebno jeste izdvajati 50 EUR po transakciji pri dugoročnom ugovoru, ili 1.000 EUR za jednokratan ugovor. Prema rečima Aleksandra Herbuta iz ove kompanije, posebna pogodnost je što je ovo zlato i srebro u obliku dukata i poluga smešteno u Švajcarskoj i što se uvek može preko ove kompanije i prodati po trenutnoj važećoj ceni na Londonskoj berzi. Berzanska cena žutog metala, u poslednjoj deceniji beleži konstantan rast, a kako tvrdi Herbut, analitičari procenjuju da će se vrednost zlata u narednih 10 godina povećati od 4 do 8 puta, a srebra čak od 10 do 15 puta. Analitičari očekuju stalni rast iz više razloga: godišnja proizvodnja zlata 2008. bila je oko 2.600 tona, a godišnja potražnja je bila 3.700 tona, kao i što je većina velikih država svesna da ih Amerika putem dolara kontinuirano osiromašuje, pa se trude da se zaštite zlatnim rezervama.

Cena zlata je i bez ove aktuelne krize stalno rasla, a od 2007. je to još više izraženo i realna godišnja proizvodnja zlata se uvećava za 3,5% a potražnja za 30% godišnje. Poslednji veliki podsticaj ceni je što je Kina 2004. godine donela odluku da svoje rezerve drži u zlatu.

Dolaskom Švajcaraca potvrdilo se interesovanje za ovaj vid ulaganja u Srba, kao što je Biznis već pisao u vezi sa slovenačkom kompanijom "Moro", koja nudi slične usluge. Većem korišćenju ovakvih usluga i dalje smetaju lokalni propisi, koji građanima zabranjuju držanje zlata. Naime, jedino zlato i srebro u koje je moguće ulagati (a da nije nakit) u Srbiji jeste prigodni novac koji izdaje NBS. Prema rečima Nikole Reljića, direktora odeljenja za izdavanje gotovog novca i drugih vrednosti pri Direkciji za poslove trezora, NBS po zakonu može godišnje da izda dve serije, mada se može očekivati da dođe do promene zakona. Inicijativu za prigodni kovani novac može dati bilo ko, ali krajnja odluka je na NBS koja "presuđuje" na osnovu više faktora koji uključuju i tržište.

NBS je sa izdavanjem prigodnog kovanog novca krenula 1968. gpodine, kada je izdata serija povodom 25 godina održavanja AVNOJ. Prema rečima Zorana Ilića, predsednika Srpskog numizmatičkog društva, ova serija je i jedna od najvrednijih, a kako sadrži 140 grama zlata vredela je 10.000 USD - ekvivalent sadašnjih 4.000 EUR.

Ove serije više nema u prodaji, a kako kaže Reljić, u NBS kada se radi o proceni veličine emisije, dobro paze na mogućnost prodaje pa od 1994. godine nema "viška" kada se radi o količini kovanica koje su ponuđene. Zanimljivo je da je prilikom Titove smrti izdato milion "srebrnjaka", od kojih je 900.000 pretopljeno.

Odgovarajući na pitanje da li se od kolekcinarstva zlatnog i srebrnog novca može živeti, Ilić kaže da može, ali samo u vidu dodatnog posla. Zlato ne gubi na vrednosti, te je dobro kupljen novčić moguće uvek prodati i verovatno zaraditi. Ipak, kako je takvo tržište plitko na njemu se može plasirati od 10.000 do čak 100.000 evra ako se uzmu i novčići koje je izdala kraljevina Srbija i kasnije Jugoslavija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Biznis" od 25.05.09)

(www.biznisnovine.com)