Pred termoelektranama jedinstvena inovacija - Studenti u Istočnom Sarajevu kreirali mašinu za efikasno čišćenje kotlova

Lakše nego metlom, inovacija simpatičnog naziva koja je uz termos košnice iz Trebinja proglašena najboljom tehnološkom inovacijom u RS za 2018. godinu, kreirana je u želji da se efikasnije i ekološki prihvatljivije obavi posao čišćenja kotlova termoelektrana. Inovaciju su razvili studenti Mašinskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a na ideju jednog studenta koji je obavljao ovaj posao i uočio da su uslovi rada pri čišćenju kotla vrlo teški i da je način čišćenja fizički vrlo zahtevan.

Istraživanjem su utvrdili da ne postoje slična rešenja za čišćenje kotla termoelektrane sa horizontalno postavljenim cijevima. Postoji metod čišćenja fluidima i hemikalijama, ali, ono se može primijenjivati na određene konstrukcije kotlova.

- Stručnjaci u menadžmentu, ali i radnici na terenu se drže starih principa čišćenja, iako su svi svesni da je taj proces skup i težak. No, to je u neku ruku i normalno, jer su se na taj način timovi koji čiste i njihovi rukovodioci "uhodali", tako da nije bilo jakog motiva da se nešto drastično mijenja na samom terenu. U neke termoelektrane su postavljeni i čistači sa vodenim topovima i hemikalijama, ali ni taj sistem ne daje naročito dobre rezultate, te radnici opet to moraju fizički da čiste - objašnjavaju studenti na početku razgovora za eKapiju.

Razvoj proizvoda do funkcionalnih virtualnih modela je trajao oko godinu dana, zbog činjenice da su odlučili da iskoriste priliku da kao studenti na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu profesorima i asistentima izlože problem u okviru redovne nastave i zamole ih da se na predavanjima kroz metode konstruisanja i integralnog razvoja proizvoda pozabave direktno ovim problemom, i na taj način odmah testiraju i reprodukuju znanje.

- Mašina radi na principu pretvaranja energije kompresovanog vazduha u obrtno i translatorno mehaničko kretanje prenosnog mehanizma, koje daje oscilatorno kretanje reznog alata. Rezni alat mrvi i lomi nataložene nečistoće, odnosno sediment koji sprečava normalan protok toplote i nesmetano opstrujavanje cevi. Čovek na vrlo jednostavan način upravlja mašinom – zaokretanje i pomicanje mašine se vrši pomoću ručki i snagom čoveka, a pogon se aktivira i deaktivira kontrolnim tasterima.

Objašnjavaju da se taloženje nečistoća ne može zaustaviti i neodvojivi je deo funkcionisanja termelektrane. Različiti kotlovi traže različito projektovanje noseće strukture, a vrsta sedimenta utiče na izbor i izradu reznih alata.

- Naša mašina je u suštini zamišljena kao osnova koja se zavisno od kotla, posebnih zahteva i sl. finalizuje tačno za svakog kupca. Namenili smo je samo kotlovima termoelektrana, a to je ogromna oblast, gdje će se naš proizvod svakom ugradnjom usavršavati, a otvoreni smo i za druge potencijalne upotrebe.

Kažu da je sledeći korak dogovoriti tačan datum ulaska u kotao, gdje će pustiti u rad mašinu. Kako je reč o ozbiljnom i kompleksnom poslu, potrebno je da dobiju dozvole, vreme, ali i poverenje klijenata i njihovog menadžmenta, nakon čega bi mogli ostvariti konkretne i merljive rezultate.

Trenutno su u pregovorima sa jednim zainteresovanim klijentom.

- Mislimo da bi svaka termoelektrana trebalo da bude zainteresovana za primenu ove inovacije. Naš krajnji cilj je potpuna automatizacija mašine, smanjenje loših uticaja na zdravlje čoveka na najnižu moguću meru, pritom vodeći računa da utičemo i na smanjenje troškova, odnosno da naše rešenje ima i finansijsku opravdanost.

Pretpostavka je da svaka termoelektrana potrebuje od 10 do 20 mašina da u potpunosti uvede novi način čišćenja, što znači da je trenutna potreba na području zemalja bivše Jugoslavije od 160 do 230 mašina. Njihov cilj za 2019. godinu su TE Gacko i TE Ugljevik.

Studentski tim istakao je da veliku zahvalnost na kreiranju ove inovacije duguju profesorki Biljani Marković i višem asistentu Aleksiju Đuriću.