U carstvu zeca – jedinstveni salaš u Krčedinu

U Krčedinu, starom vojvođanskom selu, na obroncima Fruške gore, ušoren je Zekin salaš, nekadašnje seosko gazdinstvo. Na 20 ari sremske ravnice protežu se restoran, muzej zeca i galerija, dok će ostalih 50 ari biti iskorišćeno za izgradnju hotela kapaciteta 60 ležajeva, wellness centara i rekreacione zone sa ribnjakom i manježom za konje. Na nekoliko kilometara od kompleksa prostire se čuvena Krčedinska ada sa brojnim rukavicama i barama- pravi raj za ljubitelje lova, ribolova, foto safarija.

- U kupovinu zemljišta i revitalizaciju objekata na Zekinom salašu kompanija, "Sremska kuća" uložila je oko 1,5 mil EUR, a sredstva su dobijena iz povoljnih kredita Ministarstva ekonomije i uz pomoć opštine Inđija - rekao je za "eKapiju" Vladimir Banjanin, komercijalni direktor "Sremske kuće" .

Kosta Gligorić, arhitekta autorskog tima "Arttura+" koji je radio projekat, kaže da je suština bila revitalizovati staro vojvođansko gazdinstvo sa svim njegovim elementima i karakteristikama, a opet, stvoriti jedan novi koncept. Arhitekstonski tim "Artture+", osim Koste Gligorića, čine Milan Srdić i Petar Stjelja.

- Takvo jedno gazdinstvo podrazumeva specifičan raspored i vrstu objekata koji su bili u službi života na selu. Osnovni zadatak projektantskog delovanja bilo je očuvanje duha i estetike tog kraja i prenamena postojećih objekata u ugostiteljske sadržaje - objasnio je Gligorić.

Višenacionalna šarolikost i multikulturalnost Vojvodine ogleda se na krčedinskom salašu na više nivoa – od kuhinje do enterijera Zekinog salaša. Makro koncept Zekinog salaša sastoji se od pomenutih objekata sa prostorima oko njih koji su definisani kao ambijentalne mikro celine. I spolja i iznutra salaš je dekorisan tipičnim mobilijarom i nameštajem od koji su neki prilično retki i spadaju u red antikviteta.

Od fruštuka do Playboy-a

Zec se na ovom salašu provlači kroz sve sadržaje. Već na ulazu dočekaće vas mural sa njegovim likom. Možete ga videti kako trčkara dvorištem, predstavljen je na slikama, u muzeju vam se smeši kroz drvene i krpene lutkice, a jedino ga nema na meniju.

Etno restoran Zekinog salaša ima kapacitet 150 mesta, dok se u avliji može smestiti 300 gostiju. Restoran ima 6 soba, autentičnih celina, od kojih svaka ima drugu tematiku. Jedna nosi naziv lovačka, druga je mladenačka, treća bećarka, a nezaobilazna je i prostorija sa tzv. kuvaricama, odnosno heklerajem i vezom.

Sremački fruštuk, trganjci i flekice, perkelti, ukrajinske piroge, guska u vinu, riblji paprikaši, štrudle, gomboce, salčići i zečije šape samo su deo bogate gastronomske ponude. Oni koji Zekin salaš posete od četvrtka do nedelje imaće priliku da uživaju u zvucima tamburaša.

U Muzeju zeca sve je, kako sam naziv kaže, posvećeno toj životinji. Postavku "Muzej koji je pojeo zec" uradio je Nikola Džafo, akademski slikar iz Novog Sadu. Osim slika, u muzeju se mogu videti brojne rukotvorine, dečje plišane igračake, pa čak i Playboy iz 1979.

Vojvodina u Krčedinu

U Galeriji "Guvno" trenutno su izložena ulja na platnu sa motivima vojvođanskog kraja. Postavku je uradio hroničar Krčedina Mile Obradović, koje je i član Zavičajnog društva Krčedin. Prostor galerije pogodan je i za poslovne skupove, promocije, ekskluzivne prijeme, koktele, a kapacitet je 50 sedećih mesta.

U prostoru stare sremačke kotobanje izloženi su suveniri na temu zeca, rukotvorine domaće radinosti vrednih sremica Zavičajnog društva Krčedin, kao i numizmatika, stari predmeti i dela primenjenih umetnika.

Zekin salaš ima i veliki trg pogodan za organizaciju scensko-muzičkih dešavanja, sajmova, koja ima kapacitet 2.000 mesta za stajanje i predstavlja centralno mesto okupljenja. U produžetku trga nalazi se prostrana bašta od 5.000 m2, pogodna za rekreaciju.

Rukopis autora "Zekinog salaša" je sveden, estetika je proizašla iz manira objekta koji se nalaze u okruženju i ni po čemu ne odskače od njih. Materijali su takođe autohtoni, kako po vrsti i izgledu tako i po načinu upotrebe na projektu. Bogatstvo opreme i završna obrada su jedini elementi koji ovaj salaš izdvajaju od proseka Krčedina kao vojvođanskog sela.