Šta Kinezi nameravaju s nalazištem Čukaru Peki
Komentari
(Foto: wattana/shutterstock.com)
Kineska kompanija je saopštila da je ponuda za kupovinu svih emitovanih akcija i akcija u opticaju kompanije "Nevsun" bila uspešna. Akcionari "Nevsuna" do krajnjeg roka, a to je bio 28. decembar, prodali su skoro 90 odsto akcija. "Ziđin" je preuzeo sve deponovane akcije i za njih će platiti 1,66 milijardi kanadskih dolara (oko 1,2 milijarde američkih dolara).
Tanjug prenosi da je "Ziđin" produžio period koji je na raspolaganju akcionarima "Nevsuna" da ponude svoje preostale akcije, do krajnjeg roka, koji ističe 7. januara.
– Akcionari koji svoje akcije kompanije "Nevsun" ponude u produženom periodu dobiće isti iznos od šest kanadskih dolara po akciji, koji će biti isplaćen u roku od tri radna dana od krajnjeg roka – navodi se u saopštenju.
Tako je kineskoj kompaniji uspelo ono što letos nije pošlo za rukom kanadskom Landinu, čiju je ponudu od 1,1 mlrd USD bord direktora Nevsuna odbio. Oni su preporučili akcionarima da ostanu pri odluci o odbijanju neprijateljske ponude za preuzimanje kanadskog konkurenta, ali su im savetovali da svoje deonice prodaju Kinezima.
Budući rudnik zlata i bakra Čukaru Peki očigledno je ozbiljan plen oko kojeg se nadmeću ozbiljni igrači. I malo je firmi koje mogu da progutaju tako krupan zalogaj kao što je otvaranje rudnika na potezu Čukaru Peki. Jer, prema preliminarnoj ekonomskoj studiji, rađenoj po metodi poznatoj pod imenom "zrno graška", vrednost ležišta kod Bora procenjuje se na oko sedam milijardi dolara.
Od eksploatacije rudnika država Srbija ubiraće pet odsto neto prihoda od takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15% na ime poreza
Kao olakšavajuća činjenica navodi se da bi blizina pogona za preradu rude u RTB Bor, kao i nova, najsavremenija topionica, izgrađena u krugu tog preduzeća, dodatno uticali na niže cene vađenja i prerade rude iz ležišta Čukaru Peki. Pominje se i da bi od eksploatacije rudnika država Srbija ubirala pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15% na ime poreza.
Sudeći prema preliminarnim analizama, koje su javno dostupne na sajtu kompanije Rakita, ćerke firme kanadskog Nevsuna, koja je u Srbiji imala istražna prava, ali ne i prava na kopanje rude, ukupni pretpostavljeni resursi procenjuju se na 35 miliona tona rude.
Kupovinom Nevsuna Kinezi su postali stoprocentni vlasnici prava na istraživanje bakra na nalazištu Čukaru Peki – Gornja zona, i vlasnici 60,4% prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja zona. Čukaru Peki – Donja zona je zajednički poduhvat sa Friport Mekmoran, koji trenutno poseduje 39,6% prava na istraživanje.
Kineski rudarski div Ziđin, specijalizovan za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina, čija je vrednost na berzi približno 10 mlrd USD, krajem prošlog meseca je preuzeo upravljanje Rudarsko-topioničarskim basenom Bor.
Uplatom 350 mil USD za dokapitalizaciju postao je vlasnik 63% RTB Bor. Obavezali su se da će uplatiti 200 mil USD za rešavanje "istorijskih dugova", kao i da će investirati 1,26 mlrd USD.
Ziđin je obećao da će u narednih šest godina investirati u poboljšanje proizvodnje, otvaranje novih rudnika, povećanje efikasnosti, ali se obavezao i da će znatno povećati proizvodnju. Kinezi imaju ambiciozan plan za topionicu, koja ima kapacitet proizvodnje 80.000 tona bakra iz sopstvenog koncentrata, a trenutno proizvodi oko 43.000 tona. Kako su rekli pri preuzimanju RTB Bor, nameravaju da topionica tri godine radi punim kapacitetom od 80.000 tona, a posle šest godina poslovanja da tu proizvode 120.000–150.000 tona.
Kada se uračuna i preuzimanje Nevsuna, odnosno prava istraživanja na nalazištu Čukaru Peki, u borskom basenu bi trebalo da se proizvodi 200.000–250.000 tona katodnog bakra.
Sudeći prema preliminarnim analizama, koje su javno dostupne na sajtu kompanije Rakita, ćerke firme kanadskog Nevsuna, koja je u Srbiji imala istražna prava, ali ne i prava na kopanje rude, ukupni pretpostavljeni resursi procenjuju se na 35 miliona tona rude.
Kupovinom Nevsuna Kinezi su postali stoprocentni vlasnici prava na istraživanje bakra na nalazištu Čukaru Peki – Gornja zona, i vlasnici 60,4% prava na istraživanje Čukaru Peki – Donja zona. Čukaru Peki – Donja zona je zajednički poduhvat sa Friport Mekmoran, koji trenutno poseduje 39,6% prava na istraživanje.
Kineski rudarski div Ziđin, specijalizovan za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina, čija je vrednost na berzi približno 10 mlrd USD, krajem prošlog meseca je preuzeo upravljanje Rudarsko-topioničarskim basenom Bor.
Uplatom 350 mil USD za dokapitalizaciju postao je vlasnik 63% RTB Bor. Obavezali su se da će uplatiti 200 mil USD za rešavanje "istorijskih dugova", kao i da će investirati 1,26 mlrd USD.
Ziđin je obećao da će u narednih šest godina investirati u poboljšanje proizvodnje, otvaranje novih rudnika, povećanje efikasnosti, ali se obavezao i da će znatno povećati proizvodnju. Kinezi imaju ambiciozan plan za topionicu, koja ima kapacitet proizvodnje 80.000 tona bakra iz sopstvenog koncentrata, a trenutno proizvodi oko 43.000 tona. Kako su rekli pri preuzimanju RTB Bor, nameravaju da topionica tri godine radi punim kapacitetom od 80.000 tona, a posle šest godina poslovanja da tu proizvode 120.000–150.000 tona.
Kada se uračuna i preuzimanje Nevsuna, odnosno prava istraživanja na nalazištu Čukaru Peki, u borskom basenu bi trebalo da se proizvodi 200.000–250.000 tona katodnog bakra.
Tagovi:
Ziđin
RTB Bor
Čukaru Peki
Friport Mekmoran
kanadski Landin
bakar
proizvodnja bakra
proizvodnja katodnog bakra
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.