Zidovi i bunari od dragog kamenja - u Gornjem Bučumetu zidaju čudesnim materijalima

Bogatstvo i siromaštvo žive jedno pored drugog u selu Gornji Bučumet, ispod planine Radan. Ovdašnji seljaci muče se u bedi i jedva sastavljaju kraj sa krajem, dok njihove njive i livade, šume i dvorišta leže na dragom kamenju. I ne znači im mnogo to što su u temelje kuća i pomoćnih zgrada uzidane stene opala, ahata, kalcedona, ametista i jaspisa, od kojih se izrađuje skupoceni nakit.

Čak je i makadam posut ovim retkim dragim kamenjem koje seljaci ugrađuju u kuće i štale, od njega prave ograde, a njime je obloženo i šezdesetak bunara u Bučumetu. Potporni zidovi i stubovi mogu se videti i na pojedinim kućama u Medveđi i Lebanu, a malo je onih koji znaju pravu vrednost materijala koji su ugradili.

- Moj deda je njime ozidao jedan bunar, moj otac drugi, a ja treći. Znali smo samo da ne propušta vodu, da se ne ljuska i ne prlja vodu. Tek pre tri godine sam čuo da je kamen ko bajagi mnogo vredan. Došli ovde neki Beograđani kombijem i napunili ga stenama i kamenjem. Oni su mi ispričali da na njemu može mnogo da se zaradi, ali mene to ne interesuje. Posle su dolazili i drugi ljudi sa manjim kamionima i sakupljali po selu kamenje i trpali ga u nekakve sanduke. Svi smo im se smejali - priča Rade Milenković, jedini stanovnik Gornjeg Bučumeta, koji u svojoj kući ima i mlade ljude.

Zidovi štale i senare Dobrivoja Arsića prelivaju se u žutoj, plavoj, beloj, zelenoj, crvenoj i ljubičastoj boji. Najzastupljeniji su, objašnjava naš vodič Milivoje Vesović, po profesiji rudarski inženjer, kalcedon i opal, ali Dobrivoje prvi put čuje za te nazive.

- Ma, kakvo drago kamenje. To je običan čvrst kamen koji se teško kleše. Namučio sam se dok sam uklopio zidove. I temelji kuće su od tog kamena, ali sam ih izmalterisao. Evo, uđite, pogledajte. Hladno je kao u zamrzivaču, a zimi je toplo - pokazuje zbunjeni Dobrivoje.

I ispod maltera na zidovima njegove komšinice Marice Arsić leži opal i drugo kamenje. Ni baka Marica pojma nema koliko vredi njena kuća.

- Zar ova straćara da vredi nešto. Tog kamenja ima ovde koliko ti duša želi. Gore po šumi su čitave stene - priča dok sedi na povećem opalu u dvorištu.

Stene i kamenje raznih boja prvi put su primećeni krajem prošlog veka, a pre pet do šest godina ovde su, priča predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković, boravili stručnjaci iz Beograda i napravili elaborat koji se negde zaturio.

- Pre dve godine su ljudi iz beogradske "Domaće radinosti" uradili nakit od opala i drugog kamenja i izlagali su ga na sajmovima u Beogradu, Novom Sadu i Izraelu. Mislili smo da će biti zainteresovanih za eksploataciju, ali se niko nije javio - vajka se Drašković.

Milivoje Vesović, koji je nakratko imao uvid u taj elaborat, kaže da je najveća koncentracija dragog kamenja na dve lokacije od četiri hektara, na jednom od obronaka Radan planine i u Gornjem Bučumetu, u mahali Kameno rebro:

- Ni sami geolozi nisu ustanovili o kolikim se rezervama radi. Kamenje se nalazi na površini, ali vidljivo je da su pojedine stene duboko ukopane u zemlju, posebno one u šumi, gde je teren nepristupačan - priča Milivoje i podseća da je svojevremeno Rudnik "Lece" bio zainteresovan za njegovu eksploataciju. Ali trebalo je mnogo uložiti u kvalitetnu i skupu opremu jer se to kamenje veoma teško brusi, pa od tog posla nije bilo ništa.

Sva bogatstva Medveđe

Osim dragog kamenja, u Medveđi se nalazi i rudnik bogat olovom, cinkom, srebrom i zlatom, koji će, kako se očekuje, biti ponovo otvoren sredinom ovog leta. Samo na jalovištu rudnika, prema nekim istraživanjima, ima tri tone zlata. U centru Sijarinske banje, bogate lekovitim vodama, nalazi se kamen oniks čija je eksploatacija zaustavljena zbog nedostatka novca. A celo područje opštine leži na bogatim izvorima mineralnih voda.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 19.05.2009.)