Novi zakon o transfuziji - Krv hitno stiže za dva sata

Još samo osam regionalnih službi za transfuziju do Nove godine treba da "prenese" prikupljanje, testiranje i obradu krvi na četiri centra: Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Ti veliki centri će, od 1. januara 2019, po novom Zakonu o transfuziji, jedini moći da obavljaju ove poslove. Od ukupno 43 regionalne službe, promena nadležnosti već je završena u 35, i one sada funkcionišu kao banke krvi, a taj status će imati u preostalih osam, koje su u fazi transformisanja.

Iako je bilo otpora, recimo, iz Transfuzije u Užicu, da bi nova organizacija zbog udaljenosti transfuzioloških centara, mogla da ugrozi snabdevanje krvlju, pre svega u vanrednim, hitnim situacijama, nijedna od regionalnih službi nije zatražila status podjedinice transfuziološkog centra. To je Novostima potvrđeno u Institutu za transfuziju krvi Srbije.

- Institutu za transfuziju krvi Srbije se nijedan centar do sada nije zvanično obratio sa takvim zahtevom - kaže dr Olivera Savić, direktor za medicinske poslove.

Institut po Zakonu o transfuzijskoj medicini nema ingerencije da dodeljuje status posebne jedinice, ali ako bude posebnih zahteva, o tome će odlučivati Uprava za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja.

U bolničke banke krv će se iz transfuzioloških centara slati jednom nedeljno, a, po potrebi, u hitnim slučajevima, i vanredno.

- Definisani su redovni termini dostave krvi, a prethodnih meseci, u kojima je započeta implementacija, pokazalo se da se, u slučaju hitne potrebe ili vanredne situacije, krv ili krvne komponente, mogu dostaviti u roku od najviše dva sata - objašnjava doktorka Savić.

Pojedine bolničke banke su dosta udaljene od transfuzioloških centara. Tako je, recimo, ona u Boru na 167 kilometara od Niša.

- Banke krvi bi trebalo u svakom trenutku da imaju obaveznu rezervu upravo zbog nepredviđenih situacija - kaže dr Savić.

Prema rečima sagovornice Novosti, sve se unapred planira. Tako, po novom Zakonu, bolničke banke krvi imaju obavezu da na osnovu potrošnje iz prethodne godine, svoje godišnje potrebe za krvlju i komponentama krvi dostave transfuzijskim centrima od kojih se snabdevaju najkasnije do 15. oktobra tekuće godine. Na osnovu toga, Institut pravi plan potreba za krvlju i njenim komponentama najkasnije do 15. novembra.

Iako povremeno zalihe krvi padaju na minimum, obično u dva navrata: u jeku letnjih godišnjih odmora, i zbog "zgusnutih" državnih i verskih praznika u januaru, sa 33 davanja krvi na 1.000 stanovnika na nivou zemlje, i 34 davanja krvi u Beogradu, Srbija spada među zemlje sa visokim procentom davalaca.

Krv će se i dalje prikupljati isto kao i dosad, samo u manjem broju centara, ali se ukida namensko, porodično davanje krvi za konkretnog pacijenta. Obezbeđivanjem davalaca dosad se u priličnom broju slučajeva sprečavalo odlaganje operacija zbog smanjenih zaliha ili zbog potrebe za određenom krvnom grupom. Nadležni tvrde, odbacivanje mogućnosti da familija da krv neće uticati na operativni program, jer će se "potrebe bolje planirati".