Srpske jabuke, sirevi, čarape na policama najvećih ruskih lanaca

Šta sve Srbija izvozi u Rusku Federaciju, koje sprske prehrambene proizvode Rusi najviše vole, kao i kako naši domaći proizvodi nađu put do polica u ruskim dućanima i hipermarketima, bila je jedna od tema, na prošlodnedeljnom FMCG samitu, održanom u Beogradu.

U prilog tome, da su srpski proizvodi cenjeni, kvalitetni i imaju svoje kupce u Rusiji, govore i brojke izvoza Srbije na ovo tržište, koje poslednjih godina rastu, a mogućnosti koje naša zemlja ima i pored uspešne bilateralne saradnje, nisu ni izdaleka iskorišćene, moglo se čuti na skupu.

Tako, prema podacima Privredne komore Srbije, za prva tri kvartala 2018. ukupan izvoz na tržište Rusije iznosi 787,6 mil USD uz rast od 5% u odnosu na 2017. Od toga, trećinu izvoza čine prehrambeni proizvodi, i to - jabuke, jagode, breskve (gde smo iza Turske), smrznuto voće (iza Kine), sirevi (drugi posle Belorusije), konzervirano meso (gde smo na trećem mestu) sadnice voća, kukuruz…

Dejan Delić direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj federaciji za eKapiju kaže da kada je u pitanju izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju, tu se pre svega izdvaja sveže i prerađeno voće, povrće, sirevi, mesne prerađevine, gde beležimo najznačajnije rezultate, od 250 do 300 mil USD godišnje.

Međutim, pored hrane, Srbija izvozi i gume, pokrivače podova, veš mašine, centrifugalne pumpe, bakarne cevi ali i hulahop čarape, koje su jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda.

- Trenutno, dve kompanije izvoze i obe kompanije su strane investicije Evropske Unije. U pitanju, su Real Knitting Gajdobra i Valy Valjevo, koje su izvezle preko 120 mil USD hulahop čarapa u 2017.godini. Sada pregovaramo bilateralne susrete sa jednim trgovinskim lancem za mušku i žensku odeću, za treću kompaniju u Srbiji, koja do sada nije izvozila na rusko tržište, a koja bi mogla da poveća izvoz za nekih 30% - kaže za eKapiju Delić.

On dodaje i da će ove godine ukupan izvoz Srbije na rusko tržište do kraja godine premašiti 1 mlrd USD.

Kompanija Zlatiborac intenzivna istraživanja tržišta Ruske Federacije započela je još 2010. godine da bi se prvi proizvodi na rafovima ruskih marketa našli samo dve godine kasnije. U cilju lakšeg poslovanja i distribucije proizvoda, osnovana je i kompanija Zlatibor Trade Moskva, ćerka kompanije Zlatiborac, koja je na tržištu Rusije aktivna od 2016. godine.

U ovom trenutku, osim Zlatiborac Trade-a koji je zvanični uvoznik i distributer, Zlatiborac sarađuje sa 19 drugih distributera.

Budući da je Ruska federacija veoma velika, osobito kada govorimo o geografskim odrednicama, neophodna je jako dobro organizovana distribucija i teško je da jedan distributer može sve postići sam, ističe Dijana Savić, menadžerka korporativnih komunikacija Zlatiborca.

Na pitanje kakvu vrstu hrane Rusi vole i koliko se ona razlikuje od naše, Savić za eKapiju objašnjava da ima razlika pogotovo kada je u pitanju količina začina - poput bibera, soli ali i belog luka.

- Rusi više vole light verziju hrane. Proizvode koji su manje slani, manje dimljeni, sa mnogo manje začina, kao što je beli luk ili biber. Oni preferiraju, malo blaže ukuse u odnosu na ono što mi volimo ovde i što podrazumevamo pod dobrim, sušenim mesom.

- Takođe, vrlo je interesantno bilo kako da prilagodimo nazive naših proizvoda. Naime, čajna kobasica u Rusiji nije ni približno sličan proizvod čajnoj kobasici koju mi znamo. Tamo je čajna kobasica, polučajni proizvod koji oni vezuju za period krize, dakle jedan, ne tako, kvalitetan proizvod. Mi smo rešili smo taj problem promenom nomenklature, i nekim stvarima koje jednostavno morate preduzeti da biste se kulturološki uklopili - kaže Savić.

Jedno od pitanja prilikom ulaska na rusko tržište je i gde, ali i na policima kog tipa marketa možete prodavati svoje proizvode kao i na koje ciljne grupe je potrebno usmeriti svoje proizvode. Rešenje koji mnogi privrednici vide kao idealno, zbog raznovrsnosti ponude prilagođene različitim profilima kupaca, jesu – hipermarketi.

Tino Anđić, izvršni direktor strateškog marketinga jednog od najvećih lanaca supermarketa i hipermarketa u Rusiji O’key kaže da su hipermarketi kategorija koja u Rusiji ima veliki značaj, pogotovo zbog klimatskih karakteristika podneblja. Hipermarketi tako čine 20% ruskog tržišta a non-food deo, kako kaže za eKapiju, treba kategorizovati "i to je ono na čemu trenutno radimo."

- Kada se radi katalog svežih proizvoda, mi imamo 25 modifikacija tog kataloga. Na kraju u asortimanu naših marketa to rezultira ponudom od 83 vrste mleka. Prehrambena industrija u hipermarketima je takva da se vi ne možete fokusirati i izdvojiti samo jednu vrstu proizvoda. Ako diskont ima šest ili osam tipova čokolade, vi morate imate 150, jer se ide "na širinu" u svakoj kategoriji, kako bi se zadovoljili ukusi kupaca i u Moskvi, Peterburgu itd – objašnjava Anđić.

Republika Srbija, kako je rečeno, trenutno vodi pregovore sa Razvojnom ekonomskom zajednicom u vezi sa definisanjem i određivanjem novog, budućeg, jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini koji će Srbija imati sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom, tržištem od preko 182 miliona stanovnika.

Početkom oktobra održana je druga runda pregovora dok će sledeća runda pregovora biti početkom 2019.godine – kada će se i znati detalji o listama robe izuzetih iz sporazuma o slobodnoj trgovini.