Zakon o lobiranju u skupštinskoj proceduri - Koliko reda donose nova pravila?

Regulisanje lobiranja usmereno je na sprečavanje mogućeg neprimerenog uticaja lobista na formiranje javnih politika, ali i na podizanje poverenja građana u proces donošenja odluka, odnosno na utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem lobiranja, kaže ministarka pravde Nela Kuburović. Istovremeno, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, upozorava da bi aktuelni tekst predloga trebalo "bitno poboljšati". Zakon o lobiranju nalazi se u skupštinskoj proceduri.

– Donošenje zakona o lobiranju jeste još jedno nastojanje države da obezbedi sistemsku borbu protiv korupcije. Osnovni cilj koji treba da se postigne donošenjem ovog zakona jeste uspostavljanje jasnog normativnog okvira za obavljanje delatnosti lobiranja u Srbiji, čime će se otkloniti nedostaci u našem pravnom sistemu kad je reč o procesu donošenja zakona i drugih propisa. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada Skupštine, organa državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u postupku donošenja propisa i ojačavaju integritet i odgovornost javnih funkcionera i drugih lica zaposlenih u institucijama javne vlasti – kaže za Politiku Nela Kuburović.

Ministarka pravde dodaje da dodatni razlog za usvajanje ovog zakona proističe i iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila, kao i preporuka Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije. Zakon o lobiranju treba da kroz aktivnu ulogu Agencije za borbu protiv korupcije i doslednu primenu zakona od strane nosilaca javne vlasti, ali i odgovornu ulogu budućih lobista, otkloni svaku mogućnost delovanja određenih interesnih grupa na donosioce odluka da kreiraju javnu politiku u interesu pojedinaca, a ne celog društva, dodaje Kuburovićeva.

Navodi da se prilikom utvrđivanja uslova za obavljanje lobiranja vodilo računa o potrebnom nivou profesionalnih kvalifikacija, ali i o etičkim pokazateljima. Da bi neko bio lobista potrebno je da, osim visoke stručne spreme, ima i specifična znanja o lobiranju, koja može steći pohađanjem posebne obuke. Predlogom zakona promoviše se transparentnost lobiranja, koja dolazi do izražaja u uspostavljanju javnog registra lobista, a on omogućava postojanje preglednih i javno dostupnih informacija o identitetu i interesu svih onih koji utiču ili žele da utiču na organe vlasti u procesu pripreme i usvajanja propisa.

Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati podržava donošenje ovog zakona i navodi da bi jedna od prepreka trebalo da bude da se lobistima onemogući konflikt interesa i da, uz taj posao koji obavljaju i za koji su plaćeni, ne obavljaju neke druge poslove za sebe lično. Smatra da je važno da se konačno izađe iz tamne zone uticaja, gde javnost ne zna ko je lobirao za usvajanje nekog zakona i očekuje da će novi zakon staviti tačku na neformalne centre moći koji imaju uticaj prilikom kreiranja nekih zakona.

– Lobiranje je klizava materija, ali je dobro da će se nešto što već neformalno postoji uvesti u zakonske tokove. Lobi znači hodnik, ali lobiranje ne treba da podrazumeva da se odluke donose u njemu, već da postoji sistem u kojem će lobisti zakonito da se bore za neki interes, da štite određene grupe i da to postane javno – kaže Goati.

U Americi, recimo, lobisti javno traže da budu primljeni kod poslanika Predstavničkog doma Kongresa ili Senata i to često može biti korisno, jer daju argumente kojih poslanik možda nije bio svestan, kao što i protivnici istog zakona mogu da ukažu na druge razloge. Odbacuje spekulacije da je lobiranje rezervisano za povlašćenje društvene slojeve, koncerne ili tajkune, ukazujući da upravo marginalne grupe mogu preko lobista da prenesu poruku i da se njihov glas čuje.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, smatra da je dobro što će biti uveden registar i kontakt sa lobistima i naglašava da je odlična odluka koja bivšim funkcionerima zabranjuje lobiranje dve godine po odlasku sa položaja. Kaže da će lobista imati obavezu da prijavi da je razgovarao sa poslanikom, ali je zanimljivo da se to ne odnosi i na neformalne razgovore. Nenadić podseća da je evropska komisija u februaru 2018. u Strategiji proširenja na zapadni Balkan konstatovala da zemlje regiona pokazuju elemente "zarobljenih država".

– Dobro je da Srbija dobije jedan ovakav zakon, ali su dometi koje možemo očekivati od aktuelnog teksta, ukoliko ne bude bitno poboljšan, veoma ograničeni. Ono što su pokazala iskustva nekih zemalja iz susedstva, koliko sam imao prilike da čujem, jeste da je nakon donošenja zakona bio veoma mali broj registrovanih lobista, što ukazuje, sa velikim stepenom verovatnoće, da se uticaji na donošenje odluke organa vlasti odvijaju na nekom drugom mestu – kaže Nemanja Nenadić.