Šta donosi Strategija razvoja intelektualne svojine do 2022. godine

Skidanje filmova, serija i muzike sa interneta svakodnevica su velikog broja građana Srbije. Uskoro bi se ovo možda moglo promeniti, jer je Vlada Srbije donela Strategiju razvoja intelektualne svojine do 2022. godine sa Akcionim planom, kako saznaje eKapija.

Iz Zavoda za intelektualnu svojinu za naš portal kažu da Strategija predstavlja put koji bi trebalo da obezbedi usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i čvršću zaštitu prava intelektualne svojine, kako na internetu, tako i u realnom svetu.

- U narednom periodu treba raditi na edukaciji stanovništva, pre svega privrednika i preduzetnika, o potrebi zaštite intelektualne svojine i njenom najefikasnijem korišćenju u cilju unapređenja njihovog poslovanja - kažu iz Zavoda.

Kako objašnjavaju, Evropska unija je ocenila da je zakonodavstvo Srbije u oblasti intelektualne svojine u velikoj meri usaglašeno sa evropskim akijem, ali da je za privremeno zatvaranje poglavlja 7 – Pravo intelektualne svojine neophodno da naša država dodatno usaglasi svoje propise sa evropskim direktivama iz oblasti intelektualne svojine. Osim toga, kako napominju, jedan od uslova za zatvaranje tog poglavlja je i donošenje ove Strategije.

- Srbija treba da unapredi svoje ljudske i tehničke kapacitete u ovoj oblasti, da intenzivira sprovođenje prava intelektualne svojine, ojača saradnju između organa nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine, kao i da redovno izveštava Evropsku uniju u pogledu sprovedenih mera kada je reč o sprovođenju prava. To su, u najkraćim crtama, najvažniji elementi Strategije - kažu naši sagovornici.

Oni napominju da intelektualnu svojinu, njenu važnost i njenu društvenu ulogu treba približiti i mladim ljudima, koji neretko nisu ni svesni da kroz šerovanje muzike, filmova, knjiga na internetu, krše prava intelektualne svojine.

Kako se navodi i u samoj strategiji, glavni ciljevi do 2022. godine su harmonizacija nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine, unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine i obrazovanje i podizanje kapaciteta za transfer znanja u funkciji unapređenja primene intelektualne svojine u privredi.

Strategijom se predviđa i donošenje zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine i zakona o poslovnoj tajni, ali i izmene i dopune zakona o autorskim i srodnim pravima, o žigovima, o patentima i o topografijama poluprovodničkih proizvoda. Ostvarenjem navedenih ciljeva biće učinjen značajan doprinos u stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom radu i stvaranju različitih dela iz oblasti književnosti, nauke, muzike, pronalazaštva... To će omogućiti stvaranje pogodnije klime za brži ekonomski rast Srbije i dolazak stranih investicija, navodi se u Strategiji. Borba protiv krivotvorenja i piraterije je jedan od načina za ozdravljenje ekonomije Srbije, a svest o potrebi odlučnije zaštite intelektualne svojine još uvek nije zaživela, dodaje se. Iz Zavoda naglašavaju da trenutno ima više od 20.000 registrovanih privrednih subjekata u kreativnoj industriji Srbije.

Kako navode u Zavodu najveći problem zaštite ovih prava u Srbiji je piraterija i krivotvorenje.

- To su pojave koje ugrožavaju našu privredu i posebno štete kreativnim industrijama koje počivaju na intelektualnoj svojini.

Zbog Evrope

Kada je reč o autorskom pravu, neophodno je da se propisi Srbije kojima se uređuje oblast autorskih i srodnih prava usaglase sa evropskim direktivama iz ove oblasti, kao i da se izmene odredbe koje uređuju da se naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama ne plaća.

Neophodno je jačanje administrativnih i ljudskih kapaciteta kada je reč o sprovođenju prava intelektualne svojine i u metodološki uređenom postupku, na redovnom šestomesečnom nivou, obaveštavanja Evropske komisije o aktivnostima na polju sprovođenja prava intelektualne svojine. Potrebno je jačanje formalne koordinacije različitih zainteresovanih strana u oblasti sprovođenja prava.

U svom poslednjem Izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je naglasila da"Republika Srbija treba da ojača formalnu saradnju između različitih zainteresovanih strana u oblasti sprovođenja prava" kao i da je "stalno koordinaciono telo za sprovođenje prava intelektualne svojine osnovano u oktobru 2014. godine, ali još uvek ne funkcioniše punim kapacitetom."


Institucije kao ključ uspeha

Paralelno sa usaglašavanjem zakonskog okvira u oblasti intelektualne svojine sa pravnim tekovinama Evropske unije, u Srbiji teče i razvoj institucionalnog okvira potrebnog za razvoj i zaštitu prava intelektualne svojine.

U Srbiji postoje brojne institucije čiji je zadatak zaštita prava intelektualne svojine. Nadležnosti ovih institucija često se preklapaju. Stoga, Vlada sa nadležnim institucijama treba da razvije model saradnje koji će obezbediti delotvornu i efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija zaključili su Protokol o saradnji i razmeni informacija o svim pitanjima u vezi sa sprovođenjem prava intelektualne svojine. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (Sektor tržišne inspekcije) i Ministarstvo finansija (Uprava carina) zaključili su Protokol o saradnji i sprovođenju prava intelektualne svojine. Osim toga, Zavod za intelektualnu svojinu i Pravosudna akademija zaključili su Protokol o saradnji po pitanju obuke u oblasti prava intelektualne svojine. Takođe, glavne institucije nadležne za sprovođenje prava intelektualne svojine imaju ad hoc saradnju u vezi sa pripremom nacrta zakona i predloga podzakonskih akata.

Sve ovo koordiniše i kontroliše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za intelektualnu svojinu i Koordinaciono telo za efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u Srbiji.


Zastupnici prava intelektualne svojine

Kompleksna priroda intelektualne svojine iziskuje stvaranje funkcionalne i efikasne infrastrukture različitih institucija čiji je cilj da intelektualnu svojinu na kvalitetan način štite, unapređuju i iskorišćavaju. U Srbiji, ona obuhvata delatnost zastupnika za prava intelektualne svojine, organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, centara za transfer tehnologije. Državljani Srbije mogu svoja prava da ostvaruju sami, bez pomoći zastupnika, dok lica koja nisu državljani Srbije imaju obavezu da pred nacionalnim organima pravne radnje obavljaju preko zastupnika koji je državljanin Srbije.

Autor određenog dela ima pravo da dozvoli ili da zabrani korišćenje svojih dela. Međutim, pojedinačno ostvarivanje prava je nemoguće kod određenih vrsta korišćenja. Autor ne može da kontaktira svaku radio ili televizijsku stanicu redom, da bi sa svakom od njih ugovorio licence i naknadu za emitovanje svojih dela. Nasuprot tome, nije praktično ni da emiter traži posebnu dozvolu od svakog autora za korišćenje svakog autorskog dela. Nemogućnost individualnog ostvarivanja ovih aktivnosti – od strane vlasnika prava kao i od strane korisnika – stvara potrebu za postojanjem organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava.

Članstvo u ovim organizacijama odnosi se na sve nosioce autorskog i srodnih prava, bilo da je reč o kompozitorima, izdavačima, piscima, fotografima, muzičarima ili interpretatorima.

Trenutno u Srbiji dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava ima šest organizacija. To su Organizacija muzičkih autora Srbije – Sokoj, Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora, Organizacija proizvođača fonograma Srbije, Organizacija fotografskih autora – OFA, Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava – OORP i Organizacija filmskih autora Srbije – UFUS.

S. Šojić

Vlada Republike Srbije

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Ministarstvo prosvete Republike Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Uprava Carina Beograd

UFUS Afa zaštita- Organizacija filmiskih autora Srbije

Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava Beograd

OFA - Organizacija fotografskih autora Beograd

Organizacija proizvođača fonograma Srbije – O.F.P.S.

ORGANIZACIJA ZA KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE PRAVA INTERPRETATORA

Sokoj-Organizacija muzičkih autora Srbije Beograd

Pravosudna Akademija Beograd

Koordinaciono telo za efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u Srbiji

Sokoj

OFA

OORP

UFUS

Strategiju razvoja intelektualne svojine

intelektualna svojina

intelektualna svojina Srbije

zaštita intelektualne svojine

zaštita intelektualne svojine Srbije

evrointegracije

poglavlje 7

Pravo intelektualne svojine

zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine

zakona o poslovnoj tajni

izmene i dopune zakona o autorskom i srodnim pravima

izmene i dopune zakona o žigovima

izmene i dopune zakona o patentima

izmene i dopune zakona o topografijama poluprovodničkih proizvoda

kreativna industrija