NavMenu

Komasacijom do ekonomičnije proizvodnje - Ratari u Banatu mesecima dogovarali ukrupnjavanje parcela

Izvor: RTS Sreda, 17.10.2018. 14:31
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Vedrana Džudža)Ilustracija
Poljoprivrednici u Srbiji prosečno obrađuju oko pet hektara zemlje. Mnogi imaju više manjih parcela na različitim lokacijama, što umanjuje ekonomičnost proizvodnje. Rešenje je u komasaciji - ukrupnjavanju poseda koje je, međutim, često razlog za nezadovoljstvo vlasnika. U srednjobanatskim selima Botošu i Banatskom Karađorđevu, dogovori o komasaciji trajali su mesesecima.

Na oko 5.500 hektara u ataru Banatskog Karađorđeva radovi na njivama su za kratko obustavljeni. Sa pažnjom se prati rad geometara koji postavljaju nove kamene belege na ivice premerenih parcela, kojih će sada biti duplo manje nego ranije.

- Bilo je uneto u komasaciju negde oko 4.200 parcela. Sada, posle završetka komasacije ima dve hiljade sto i nešto parcela - kaže Stevan Stejić koji izvodi radove na komasaciji.

Na drugom kraju atara, gde je obeležavanje završeno, potpisuju se zapisnici o uvođenju u posed.

U odnosu na prethodni položaj, njive su pomerene do deset metara levo ili desno, objašnjavaju nadležni. Komasacijom su nezadovoljni pojedini vlasnici, pored čijih njiva će proći kanal za navodnjavanje.

U lokalnoj samoupravi u Žitištu kažu da su komasaciju i radili da bi se planski uredio prostor za buduće kanale, atarske puteve i da bi ratari imali veću parcelu umesto više usitnjenih.


Nezadovoljni su imalu pravo žalbe komisiji za komasaciju, a mogu podneti prigovor Ministarstvu poljoprivrede ili pokrenuti sudski postupak.

- Od 1.050 učesnika imali smo 142 prigovora, 58 prigovora je odbijeno, deset delimično usvojeno. Ostali prigovori su usvojeni i izašlo se ljudima u susret - navodi Mladen Ajduković, načelnik Opštinske uprave Žitište.

U Vojvodini se projekti komasacije sprovode u 27 lokalnih samouprava. Za te namene pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu obezbeđuje bespovratna sredstva za deo troškova. Prošle godine je izdvojio 98 miliona dinara, a ove oko 57 miliona dinara.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.