Usklađivanje domaćeg ribarstva sa propisima EU - Srbija će morati da donese Strategiju razvoja akvakulture

Poglavlje 13, koje se odnosi na oblast ribarstva, otvoreno je polovinom ove godine, a, osim izmena propisa i usklađivanja sa standardima EU važno je i podizanje administrativnih kapaciteta kako bi se lakše prilagodili jedinstvenom tržištu EU i stvorili uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti, rečeno je u PKS na konferenciji "Poglavlje 13 - o čemu pregovaramo".

Direktor Sektora za poljoprivredu PKS Veljko Jovanović kazao je da Srbija ima veliki potencijal u sektoru ribarstva i da je važno da se čuju mišljenja stručnjaka koji učestvuju u pregovaračkom procesu u ovoj oblasti.

Cilj PKS je da domaćoj privredi bude izvor informacija, analiza i usluga koje će joj omogućiti da uspešno prihvati pravila EU preneta u srpske propise i politike, dodao je Jovanović.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekla je da u vreme kada je za Poglavlje 13 rađen skrining, oblast ribarstva nije prepoznata kao problematična, osim, kako je navela, nekoliko sitnica koje je trebalo jasno definisati.

- S obzirom da nemamo izlaz na more, obim prava i obaveza koje preuzimamo stupanjem u članstvo je mnogo uži u odnosu, naprimer, na Crnu Goru. U ovoj oblasti nemamo većih problema kao zemlja bez izlaza na more - rekla je Miščević i dodala da postoji pitanje zaštite nekih posebnih vrsta ribe, posebno evropske jegulje.

Ona je na konferenciji u organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekla da to ipak ne znači da ne treba da primenjujemo ono što su standardi pravila EU. Miščević je rekla da ju je u momentu kada je bio aktuelan skrining "porazila činjenica", odnosno informacija da je prvi ribnjak koji je nastao u ovom delu Evrope - ribnjak u Ečki, baš u to vreme prestao sa radom, preneo je Tanjug.

Kako je istakla, akvakultura prepoznata je kao grana potencijalnog razvoja u oblasti poljoprivrede i smatra se jednakom sa politikom ribarstva kada je reč o državama koje imaju izlaz na more. Miščević je navela i da će Srbija imati obavezu da uradi Strategiju razvoja akvakulture onda kada budemo spremni za zatvaranje poglavlja.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predsednik pregovaračke grupe Velimir Stanojević ukazao da nije važna samo izmena propisa već i podizanje administrativnih kapaciteta koji bi omogućili da se lakše prilagodimo jedinstvenom tržištu EU i stvorimo uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti.

- Srbija nema izlaz na more, ali može se reći da smo u ovoj oblasti zemlja koja ima sve više odobrenih projekata EU kako za preradu tako i za izvoz proizvoda ribarstva i zato smatram da je potrebno da poštujemo pravila koja su propisana na tržištu EU kako bi olakšali poslovanje našim privrednim subjektima - rekao je Stanojević.

Dodao je da su glavni trgovinski partneri za uvoz, ali i za izvoz upravo članice EU.

- Prerada ribe postaje sve značajnija, i pored potreba domaćeg tržišta zadovoljava u određenoj meri i izvoznu komponentu prema drugim zemljama. Upravo zato politika kvaliteta, kao inspekcija i kontrola moraju se usklađivati sa zahtevima EU - istakao je Stanojević.

On je naveo da Srbiju očekuju značajne promene u oblasti ribarstva, usklađivanje jedinstvenom politikom zakonodavstva EU u ovoj oblasti, kao i da možemo očekivati značajne benefite za naše privredne subjekte u sektoru ribarstva.

Zamenik predsednika pregovaracke grupe Mirko Novaković govorio je o aktuelnom stanju u oblasti ribarstva navodeći i da što se tiče narednih koraka predstoji usklađivanje sa zakonodavstvom EU, podizanje administrativnih kapaciteta, kao i završetak pregovaračkog procesa za Poglavlje 13.

Kako je naveo, u Upravi za veterinu registrovan je 141 ribnjak, a dominira proizvodnja šarana i pastrmke. Što se tiče izvoza, najviše izvozimo u zemlje EU i CEFTE, a najviše uvozimo iz EU. Novaković je istakao i da se u narednom periodu mora voditi računa o očuvanju ribljeg fonda.