Skupo dovođenje prirodnog tečnog gasa iz Hrvatske do Srbije

Budimpešta i Zagreb će se obratiti Evropskoj komisiji radi utvrđivanja tarifa za snabdevanje Mađarske gasom sa hrvatskog terminala za tečni prirodni gas na ostrvu Krk, izjavio je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.

– Mađarska bi mogla da preuzima 1,7 milijardi kubika gasa godišnje sa tog terminala, čiji su projektovani kapaciteti 2,6 milijardi – rekao je Sijarto posle sastanka s hrvatskim ministrom za zaštitu životne sredine Tomislavom Ćorićem u Budimpešti, prenosi agencija MTI.

On je dodao da terminal za tečni prirodni gas na Krku predstavlja priliku za diverzifikaciju snabdevanja Mađarske energijom u periodu posle 2020. godine, kada ističe njen dugoročni ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom.

Hrvatska strana je pozdravila zainteresovanost Mađarske za ugovaranje isporuka gasa sa terminala na Krku, navodeći da je taj projekat od strateškog značaja za EU budući da ga je Evropska komisija podržala sa 100 mil EUR – trećina ukupnih para.

Reč je, inače, o energetskom projektu o kojem se govori decenijama, a koji je svojevremeno nuđen i Srbiji, kako bi naša zemlja obezbedila još jedan pravac snabdevanja i smanjila zavisnost od ruskog gasa.

Ono što, međutim, ni predstavnici Mađarske ni Hrvatske nisu spomenuli su izvori ovog gasa, odnosno odakle će on dolaziti i ko će ga brodovima dopremati do Krka, kao i koliko će taj energent biti skuplji od onog koji stiže gasovodom.

Srećko Đukić, ekonomista, stručnjak za energetiku i međunarodne odnose, kaže da je ovo jedan u nizu terminala za tečni prirodni gas koji Evropska unija planira da gradi na obalama Mediterana i drugih mora koja zapljuskuju Evropu.

– Reč je o skupoj investiciji ukupne vrednosti oko 360 mil EUR, a Evropska unija je dala samo trećinu para. Svoj udeo u tu investiciju treba da prilože, osim Hrvatske, i sve druge zainteresovane zemlje za snabdevanje gasom sa Krka. A ko će dovesti gas do Krka, to je otvoreno pitanje – ko bude konkurentniji – od Katara, Alžira, Amerike, Rusije i drugih – kaže Đukić.

Namera Mađarske, ističe naš sagovornik, da koristi gas sa Krka ne znači okretanje leđa Rusiji, jer je ona energetski već veoma zavisna – sa sto odsto u gasu i nafti i još u električnoj energiji iz nuklearki, imajući u vidu da Rusija gradi nuklearnu elektranu "Pakš". Mađari pokušavaju da imaju različite pravce snabdevanja gasom, da ne zavise samo od slovačkog i ukrajinskog pravca. To jeste u skladu sa politikom Evropske unije da se diverzifikuju i putevi i izvori snabdevanja gasom.

– Za nas u Srbiji ovaj gas bi bio preskup, jer bi podrazumevao izgradnju gasovoda dugog 600 kilometara i vezivanje samo za taj pravac snabdevanja gasom, što nije u skladu sa tim da treba da postoji više različitih pravaca snabdevanja energentima – ističe sagovornik Politike.

Inače i Rusija je nedavno ponudila Hrvatskoj da u njihovu energetiku uloži milijarde evra, misleći između ostalog i na terminal na Krku, čime je pokazala da traži tržište za svoj tečni gas. Zvanična Rusija je priznala da je terminal na Krku važan, jer će Evropska unija morati da uvozi ruski gas, uprkos tvrdnji da hoće da budu energetski nezavisni.

– Taj pravac Krk–Srbija, duži je nego da smo se svojevremeno pridružili izgradnji Južnog gasnog koridora od Azerbejdžana do Italije pod pokroviteljstvom Evropske unije, koji je pred završetkom – kaže Đukić.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, skeptičan je prema ovom projektu i zbog političkih, ali i ekonomskih razloga.

– Činjenica je da je otpala i ideja da Amerika gradi LNG terminal na Krku, jer nema gasa, što se znalo od početka. S druge strane postoji ozbiljno protivljenje onih koji žive na Krku da se ovaj terminal gradi, jer su shvatili da plutajući terminal neće koristiti lokalnoj zajednici, već samo stranim investitorima.