(Biznis i finansije) Pro et contra - Prelazni trgovinski sporazum sa EU i SSP

Ernst Bode, generalni direktor Messer Tehnogasa i regionalni direktor za jugoistocnu Evropu

Veće šanse za izvoznike

Istina je da izvoznici imaju veće šanse za plasman svoje robe na tržište EU primenom prelaznog trgovinskog sporazuma, ali se bojim posledica po srpsku ekonomiju u uslovima kada ona treba da se takmiči sa efikasnom, visoko mehanizovanom i visoko automatizovanom industrijom Zapadne Evrope. Svakako će najviše koristi od sporazuma imati sektori koji proizvode fungibilnu i jeftinu robu za izvoz.

U ovom trenutku ne vidim da će Sporazum doneti neke merljive koristi. Eventualne pozitivne efekte kompenzovaće negativni efekti. Država je trebalo ranije da pomogne srpskoj ekonomiji da postane efikasnija, ali može i sada da počne to da čini. Država bi trebalo da pomogne razvoj i održivu i strukturalnu konkurentnost srpske industrije koja se suočava, i u budućnosti će se još više suočavati sa spremnim i sposobnim konkurentima iz Zapadne Evrope. Treba identifikovati sektore u kojima Srbija ima potencijal da bude konkurentna u odnosu na iste sektore u drugim zemljama, i da planiranjem, dobrom organizacijom i strukturom dovede te sektore na nivo kako bi bili konkurentni na svetskom nivou. Takođe, država bi pomogla stimulisanjem izvoza uvođenjem poreskih olakšica za izvoznike, nižim cenama komunalnih usluga, struje i gasa, i do određene granice kontrolisanom devalvacijom dinara.

Primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, u uslovima globalne ekonomske krize, ipak neće imati uticaja na naše poslovne planove za ovu godinu.

Dragoljub Vukadinović, Metalac

Olakšana komunikacija

Primena sporazuma inicira dva osnovna pitanja: Koje su koristi za Srbiju i koje su štete za Srbiju i ekonomiju?

Moj odgovor na prvo pitanje je pozitivan, jer, ako iskreno želimo u Evropsku uniju, onda nas ovi, i još mnogo rigorozniji standardi očekuju i toga moramo biti svesni i za to se spremati. Ovim potezom šaljemo i dobar signal EU da nismo samo na rečima za pridruženje već i u stvarnosti. Postavlja se pitanje šta bi bilo da smo primljeni u EU septembru 2008, morali bismo otpočeti sa primenom sporazuma pre šest meseci.

Negativni efekti primene Sporazuma su dvostrani. Prvo, država ostaje bez prihoda od carine, što je problem s obzirom na globalnu krizu. Jedan deo proizvodnje, naročito poljoprivredne, biće suočen sa žestokom konkurencijom bescarinskog uvoza robe. Poseban je problem što zemlje EU većinu tih proizvoda subvecncionišu, a mi ne, pa je konkurentnosti naših proizvoda slaba.

U svakom slučaju, otvara se dvostrana olakšana komunikacija a potrošači će biti dobitnici u svakom slučaju.

U sektoru metaloprerađivačke industrije u Srbiji mali broj gotovih proizvoda je konkurentan i spreman da izdrži utakmicu na tržištu EU. "Metalac" i inače plasira preko polovine gotove robe (posuđe, sudopere, bojleri) na Evropskom tržištu i za tu utakmicu se pripremamo već dugo. Naši proizvodi su

konkurentni, a kod posuđa već imamo i prepoznatljiv brend. U svakom slučaju, izvoznu privredu treba podsticati kroz kredite, preko vladine organizacije AOFI i poreskim olakšicama. Privredi su potrebni stabilni uslovi privređivanja, a najvažniji su stabilan kurs i inflacija manja od 5%. U tim uslovima moguće je dugoročno planirati nastup i osvajanje tržišta, modernizaciju, investicije, radnu snagu – organizaciju i produktivnost. Ukoliko bi ove procese efikasno pratila i državna uprava dobrom zakonskom regulativom, smanjenjem sive ekonomije i korupcije, manjim opterećenjem na plate, mislim da bismo se vrlo brzo približili dvocifrenom rastu ekonomije.

Najjače negativne efekte trenutno izaziva svetska ekonomska kriza. Primera radi, u februaru i martu nivo izvoznih naloga, ali i plasman na domaćem tržištu, manji su između 25 i 30% u odnosu na prethodnu godinu. Mi smo se u našoj firmi dogovorili da teret krize solidarno podelimo, bez otpuštanja radnika. Posledica tog dogovora je da nijedan petak u martu i aprilu neće biti radan za sve zaposlene. Međutim, mere koje smo preduzeli u iznalaženju novih tržišta, optimizaciji zaliha gotove robe i materijala, smanjenju troškova na minimalni nivo, i pravovremenoj naplati, daju nam osnov za optimizam. Ne treba zaboraviti da mi krizu osećamo, bar što se tiče izvoza, od avgusta 2008. godine, a ipak smo tu godinu završili sa preko 350 miliona dinara dobiti na nivou Holdinga.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije

Različiti interesi

Primenjivati jednostrano Privremeni trgovinski sporazum je isto kao kad bi tražio od prosjaka prilog da završiš vilu. Evropskoj uniji se žuri, stalo im je da prodaju svoju robu i nemaju vremena da čekaju hapšenje Ratka Mladića. Elementarna logika nalaže da se upitamo šta će biti ako ga nikad ne uhvatimo? Znači li to da ćemo narednih deset godina jednostrano da primenjujemo ovaj sporazum? Znači li to da ćemo sporazum primenjivati dok god ne potopimo i poslednju firmu u Srbiji? Znači li to da praktično samo evropski interesi ovde odražavaju prave interese a naši interesi ne postoje?

Lišavati se usred svetske ekonomske krize 200 miliona evra prihoda od carina je besmisleno. Januarske analize su pokazale da je 22 odsto manji priliv sredstava u budžetu. U Srbiji je 60.000 firmi u blokadi, sa tendencijom da još 20.000 doživi istu sudbinu. Nas nije ubilo samo slobodno tržište nego i siva ekonomija i monopoli koje su ostvarile velike firme. I ako imaš liberalno tržište koje je iznuda Evropske unije, normalno je da očekuješ da tvoja proizvodnja, kao u Argentini i Meksiku, doživi potpuni kolaps. Država je zavodljivo profitirala od uvoza jer odmah naplaćuje PDV- a i carine. I to joj se osladilo, samo joj je problem kako izvozom da plati uvoz. Nedostaje oko 10 milijardi evra koliko je godišnji deficit u platnom bilansu Srbije sa inostranstvom. Strane investicije neće doći u Srbiju, niti ih je bilo. Mi smo privatizacione prihode predstavljali kao investicije. Nemamo šta da prodamo, para nema niotkuda, osim iz novih zaduživanja. Koliko će budućih generacija morati da učestvuje u vraćanju tog beskonačnog zaduživanja? Prekomerni uvoz omogućio je najkraći put do kolapsa srpske privrede.

U Srbiji se problemi moraju rešavati sistematski a ne samo vatrogasnim merama da se gasi ono što gori. Mi nismo uspostavili institucionalno funkcionisanje zemlje ni tržišne parametre, nemamo strategiju razvoja a stalno smo proizvodili anarhiju kako bi mogao da radi ko šta hoće. I posledice su tu. Svi ekonomski parametri su negativni bez ikakve nade da se usmere ka pozitivnom trendu. U takvoj situaciji jednostrano primenjivanje ovog trgovinskog sporazuma je politikantski, udvornički potez Božidara Đelića koji je hteo da odobrovolji Evropsku uniju, verovatno se nadajući da će nam dozvoliti da postanemo pridruženi članovi. Međutim, nema od toga ništa.

David Banjai, direktor Bol pekidžing Evropa

Primenom SSP-a do jeftinije robe iz inostranstva

Pojeftinjenje uvozne robe i postepena priprema srpske privrede za zdravu konkurenciju iz Evropske unije glavne su pozitivne strane jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) dovešće do pojeftinjenja uvozne robe, što će biti jedna od glavnih koristi za potrošače u Srbiji. Doduše, ovaj korak na koji se odlučila vlada ima i neke negativne strane, a to su, pre svega, manji budžetski prihodi u republičkoj kasi.

Dugoročno gledano, jednostrana primena SSP-a je dobar potez, jer će srpska privreda imati dovoljno vremena da se prilagodi zdravoj konkurenciji iz Evropske unije. Manji prihodi u budžetu biće postepeno amortizovani i to kroz povećanje konkurentnosti domaćih proizvoda i veći obim direktnih stranih investicija. Samim tim, doći će i do povećanja obima trgovine. Zahvaljujući jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavisni troškovi nabavke repromaterijala su smanjeni usled smanjenja carina, pa je, samim tim, stvoren i prostor za veću konkurentnost naših proizvoda u regionu.

Isti recept važi i za sva izvozna preduzeća koja koriste uvozni repromaterijal iz Evropske unije, jer uz manju carinu, ili u potpunosti bez carine, ove firme imaju slične uslove kupovine repromaterijala kao i preduzeća iz EU. Razlika je samo u transportnim troškovima. Srbija već nekoliko godina koristi jednostrane preferencijale prilikom izvoza robe u EU, što znači da je roba poreklom iz Srbije oslobođena plaćanja carina za ulazak na tržište Unije.

Pojednostavljeno gledano, postepeni pad carinskih stopa, koji je predviđen SSP-om, trebalo bi da dovede do pojeftinjenja uvozne robe široke potrošnje, a samim tim i do povećanja potražnje i obima uvoza. Stvari, ipak, treba posmatrati u širom kontekstu, naročito u svetlu trenutne ekonomske krize. Šta će biti od presudnog značaja – da li smanjenje cena usled nižih carina, ili pad potražnje usled krize i nestabilnosti domaće valute, ostaje da se vidi. Bescarinska trgovina u regionu prisutna je još od potpisivanja CEFTA sporazuma, a poljoprivredni proizvodi, za koje mnogi ekonomisti strahuju da će biti ugroženi jednostranom primenom SSP-a, već su zaštićeni. Zbog toga ni SSP neće predstavljati veću pretnju srpskoj privredi.

prof. dr Danijel Cvjetićanin, profesor Univerziteta Alfa

Primena apsurda

Razlozi za jednostranu primenu SSP-a isključivo su političke prirode. Srbija je, na sopstvenu inicijativu, želela da pokaže dobru volju i dozvoli da roba evroatlantskih prijatelja, bez carina, ulazi na naše tržište, kaže za BIF prof. dr Danijel Cvjetićanin, profesor Univerziteta Alfa (bivši Univerzitet "Braća Karić").

BiF: Zašto?

Danijel Cvjetićanin Pa samo zato da bi evropskim prijateljima stavila do znanja koliko je našoj Vladi stalo da nastavi proces “integracije”, da ih odobrovolji i da zaboravi interese sopstvene privrede. U Vladi je vladalo detinjasto uverenje da će “Evropa”, zahvaljujući ovakvoj manifestaciji ekonomskog ludila s naše strane, makar za trenutak zaboraviti na Tadićeve obaveze prema haškom tribunalu, koje su davno i detaljno utvrđene. Izgleda da se te obaveze neće moći smatrati ispunjenim sve dok Srbija, pred haškim sudom, ne bude do kraja satanizovana, a kao posledica te satanizacije, njena teritorija raskomadana, a stepen konkurentnosti njene privrede svedena na minimum. I u budućnosti će uvek, između brojnih članica EU, iskrsavati nekakva Holandija, Albanija, Hrvatska, ili Flandrija, koje će, iz ovih ili onih razloga, biti protiv nastavka procesa “evropske integracije” Srbije.

BiF: Da li će to što Srbija primenjuje jednostrano ovaj sporazum ubediti strane investitore da je stabilna zemlja u koju vredi investirati, da će poboljšati kreditni rejting zemlje, kako nas uveravaju pojedini domaći zvaničnici?

D. Cvjetićanin: Vaše pitanje ustvari glasi: da li se ismejavanjem zdravog razuma može poboljšati kreditni rejting zemlje? Odgovor je: ne verujem! Jednostrana primena sporazuma je svojevrstan apsurd. Ili je sporazum nepotreban i nema nikakvo dejstvo, pa je svejedno da li se primenjuje ili ne primenjuje, ili je on grubo nametanje volje jedne strane – drugoj! Bilo koji sporazum podrazumeva saglasnost volje dve strane, od kojih svaka nešto dobija, a nešto gubi. Kod većine sporazuma, razlika između dobitaka i gubitaka za obe strane je pozitivna. Ako jedna strana od sporazuma ima samo štete – onda se takav sporazum mora nazvati nekim drugim imenom.

BiF: Srbija će smanjivati carine dok ih ne ukine, da li je domaća privreda spremna za tu utakmicu?

D. Cvjetićanin: Inicirajući jednostranu primenu sporazuma, Vlada je lako zaboravila interese domaćih proizvođača, iscrpenih dugotrajnom ekonomskom blokadom, a zatim i bombardovanjem od strane istih tih evroatlantskih prijatelja. Zaboravila je, takođe, elementarna pravila ekonomske teorije, koja sugerišu da se spoljašnje barijere mogu uklanjati u uslovima kada domaća privreda ima izglede na uspeh u međunarodnoj konkurenciji, makar na domaćem tržištu. Najrazvijenije zemlje, sa liberalizovanim tržištima, uklonile su barijere za protok roba, usluga i kapitala tek u prošlom (dvadesetom) veku, a za slobodni protok radne snage – te barijere važe još i danas.

BiF: Otvara se domaće tržište a da li se otvaraju strani fondovi za domaće proizvođače koje koriste njihovi konkurenti?

D. Cvjetićanin: Naravno da ne. Evroatlantski prijatelji pokazuju svoju dobru volju na drugi način. Tu su, pre svega, “povoljni” krediti, koji se ovde plasiraju po skoro zelenaškim kamatama, što će reći po veoma visokoj ceni. Zatim, tu su strane direktne investicije, koje najčešće znače otkup vlasništva nad domaćim privrednim resursima, kao na primer, mobilne telefonije, železare, cementara, naftne industrije, kamenoloma itd. Radi simetrije sa kreditima, ovde su cene obično bagatelne. Ah, da! Ne treba zaboraviti donacije, koje se obično daju za aktivnost nevladinih organizacija i agencija, ili pred izbore, da bi se povećala popularnost stranaka na evroatlantskom putu.

BiF: Kakve su posledice ove odluke po privredu, građane, po zemlju?

D. Cvjetićanin: Najstrašnije je što problem šteta od “jednostrane primene SSP-a” naša vlada nije ni prepoznala, sve dok se nije pojavila “rupa” u budžetskim prihodima, zbog smanjenih carina. Kao da taj “problemčić” nije na vreme uočila ni sama ministarka finansija, koja se sa skupštinske govornice često hvali kako ume dobro da računa. Ja lično joj verujem, pošto je dobro poznajem iz ranijeg perioda, kada se ozbiljno bavila stručnim i naučnim radom, ali sumnjam da mogu da joj poveruju građani koji je danas slušaju kako govori isključivo sa platforme političkog marketinga i partijske, proatlantske, propagande. Problem deficita budžeta je izbio u prvi plan, pa se odmah pristupilo i njegovom rešavanju. Teret jednostrane primene SSP-a brzo je prebačen na poreske obveznike. Pošto su carine smanjene, ili ukinute, za taj iznos povećane su akcize. Možda će, uskoro, biti povećana i stopa PDV-a? Ućarili su, dakle, uvoznici, potrošači strane robe i strane firme koje prodaju na našem tržištu, a dodatni teret je prebačen na domaće proizvođače i potrošače domaće robe. Eto kako naša vlada “stimuliše” domaću proizvodnju.

Pripremili: Pavle Mirković, Gordana Milojković, Marko Miladinović

Poziv na pretplatu

www.bif.rs