Broj zaposlenih u slobodnim zonama u Srbiji raste za oko 3.000 godišnje - Najuspešnije u Kragujevcu, Subotici i Pirotu

Od kada je 2006. godine usvojen novi Zakon o slobodnim zonama, u Srbiji je formirano 14 takvih zona, od kojih sve, manje ili više, uspešno posluju.

– Ako posmatramo kretanje ekonomskih parametara, poput vrednosti prometa, ostvarene proizvodnje, izvoza, visine investicija i broja zaposlenih, moglo bi se reći da je najuspešnija FAS Slobodna zona – Kragujevac. Slede Slobodna zona Subotica i Slobodna zona Pirot. S druge strane, činjenica je da vrednost proizvodnje i izvoza u FAS Slobodna zona, u prethodne tri godine beleži pad, u proseku 10% godišnje, ali zahvaljujući povećanju vrednosti posmatranih ekonomskih parametara u ostalim zonama, pre svega u Pirotu i Subotici, može se reći da ukupna vrednost beleži rast od tri odsto – komentariše za Danas Vidak Tomić, viši savetnik u Upravi za slobodne zone pri Ministarstvu finansija Republike Srbije.

Prema podacima iz Izveštaja o poslovanju slobodnih zona, za 2017. godinu, u tim zonama radi 28.366 ljudi. Važno je naglasiti da se broj novozaposlenih, iz godine u godinu, uvećava i to za oko 3.000 godišnje. Tomić naglašava da su slobodne zone, koje nude brojne benefite korisnicima, jedan od proverenih instrumenata za privlačenje investicija, što dalje dovodi do transfera savremenih tehnologija, upošljavanja radne snage i pozitivnog uticaja na spoljnotrgovinski bilans države imajući u vidu da je čak 90% ostvarene proizvodnje namenjeno inostranom tržištu.

– Vrednost investicija, realizovanih u slobodnim zonama u periodu od 2008. do 2017. godine, dostigla je iznos od oko 2,3 mlrd EUR, od čega je 1,8 milijardi investirano u periodu od 2012. do 2017. godine. Treba, međutim, naglasiti da priliv investicija i pokretanje proizvodnje u slobodnim zonama aktivira i zaleđe tih zona, odnosno privredna društva koja se pojavljuju kao dobavljači, špediteri, transporteri… multinacionalnih kompanija, tako da priliv novca koji su privukle slobodne zone znatno nadmašuje iznos od 2,3 mlrd EUR – ističe Tomić.

Pored FAS Slobodna zona – Kragujevac, sagovornik Danasa izdvaja i slobodne zone u Subotici i Pirotu koje su se najbolje razvile. Slobodna zona Subotica nalazi se u neposrednoj blizini granice sa Mađarskom, na Koridoru 10, i u njoj posluje 12 kompanija, koje se bave trgovinom, kao i pet multinacionalnih kompanija koje se bave proizvodnjom i to: Siemens, Norna grupa, Amatek, ContiTech fluid Serbia i Swarovski Subotica. I Slobodna zona Pirot dobro je pozicionirana – nalazi se u neposrednoj blizini granice sa Bugarskom, na Koridoru 10, i u njoj posluje 53 kompanije koje se bave trgovinom i 22 multinacionalne proizvodne kompanije, među kojima je najznačajnija Tigar Tyres. Posebno se ističe Slobodna zona Smederevo koja je za samo pet godina od osnivanja uspela da privuče osam proizvodnih kompanija među kojima se izdvaja kompanija PKC Wiring Systems.

Dobro se drži slobodna zona Zrenjanin, koja je formirana na prostoru od oko šest hektara (u širem centru grada), i gde je ubrzo počinje sa radom preduzeće Kolpa. Danas zrenjaninska Slobodna zona radi punom parom, ima osam korisnika – proizvodnih firmi, mada izvoz preko nje realizuju i drugi proizvođači, smešteni u novim industrijskim zonama. Procenjuje se da će se poslovanje ubrzo povećati, s obzirom na to da svoj pogon u jednoj od industrijskih zona završava južnokorejski Essex, a najavljen je i dolazak kineskog proizvođača guma – Shandong Linglong, koji planira investiciju vrednu 870,4 mil EUR. Plan Essex je da u Zrenjanin najpre uloži 18 mil EUR i da zaposli 100 radnika, a u drugoj fazi, koja bi trebalo da bude završena do 2023, kapaciteti će biti duplirani ukupan broj zaposlenih dostići će 160 radnika.

– U ovom trenutku korisnici Slobodne zone Zrenjanin zapošljavaju više od 6.300 ljudi. Kada je reč o investicijama one su na nivou od oko 200.000.000 EUR, pri čemu treba imati u vidu da je značajan deo ulaganja u izgradnju objekata i opremanje proizvodnih pogona realizovan pre ulaska nekih od korisnika usluga te zone, pa nisu obuhvaćeni tom brojkom – objašnjava direktor zrenjaninske Slobodne zone Branislav Malagurski.

Nemački proizvođač kablova za auto industriju Draxlmaier najveći je zrenjaninski poslodavac i veliki izvoznik. Treba napomenuti da deo svojih proizvoda isporučuje Fiatu u Slobodnu zonu u Kragujevcu, koji se ne smatra direktnim izvozom. Slobodna zona Zrenjanin raspolaže površinom od oko 98 hektara i čine je tri lokacije: Jugoistok, Bagljaš i Cvetna.

– Radimo sve što je potrebno za privlačenje investitora. I oni dolaze. Pored postojećih površina, proširujemo zrenjaninske industrijske zone za još 500 hektara. Dolazak novih ulagača, poput kompanije Essex i velikog kineskog proizvođača guma, pozitivno će uticati i na poslovanje i na izvoz. I još nešto, neće to biti samo skok izvoza zrenjaninske privrede, već će se pozitivno odraziti i na ukupan izvoz Srbije i dodatno doprineti atraktivnosti poslovnog ambijenta. Ono što dolazi sa ovakvim investicijama je nova putna infrastruktura, da ne govorimo o tome da je to šansa za zapošljavanje stručnog kadra, ali i kooperanata – objašnjava za Biznis Duško Radišić, pomoćnik zrenjaninskog gradonačelnika.

Akcenat na proizvodnim firmama

– Poslednjih godina koncentrišemo se na proizvodne firme, koje obezbeđuju veće zapošljavanje i izvoz. U 2017. godini korisnici Slobodne zone Zrenjanin ostvarili su proizvodnju u vrednosti od oko 125.000.000 EUR, dok je izvoz dostigao 100.000.000 evra, ako se isporuka delova Fiatu u Slobodnoj zoni Kragujevac ne računa kao izvoz. i moglo bi se reći da smo zadovoljni ostvarenim rezultatima – precizira direktor zrenjaninske Slobodne zone Branislav Malagurski.

Slobodne zone u Srbiji

- Apatin
- Beograd
- Kragujevac
- Kruševac
- Novi Sad
- Pirot
- Priboj
- Smederevo
- Svilajnac
- Subotica
- Šabac
- Užice
- Vranje
- Zrenjanin

Uslovi poslovanja u slobodnoj zoni

- Uvoz i izvoz roba i usluga je slobodan
- Na uvoz robe namenjenoj delatnosti i izgradnji objekta u slobodnoj zoni ne plaća se carina i druge uvozne dažbine, osim u slučaju kada se roba stavlja u promet na domaće tržište
- Roba koja se uvozi ili izvozi iz slobodne zone ima tretman carinske robe
- Kontrolu robe u slobodnoj zoni obavlja carinski organ, a korisnik slobodne zone je dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i da vodi propisanu evidenciju
- Roba koja se iz slobodne zone stavlja u slobodan promet na teritoriji Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina
- Sirovine koje se uvoze radi proizvodnje robe koja je namenjena izvozu oslobođene su poreza i drugih carinskih dažbina
- Na unos dobara i pružanje prevoznih i drugih usluga u slobodnoj zoni ne plaća se PDV
- Korisnici slobodne zone mogu iznajmiti, kupiti ili izgraditi poslovne, proizvodne ili skladišne objekte
- Korisnici slobodne zone mogu slobodno da koriste strane valute stečene poslovanjem u slobodnoj zoni
- Eksproprijacija nije dozvoljena
- U slobodnu zonu se ne može uvoziti, niti se iz nje može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen