Kreditne kartice sve više zamenjuju čekove pri odloženom plaćanju
Čeku na poček su odbrojani dani, a njegovo mesto sve više zauzimaju kreditne kartice i domaće i strane. Narodna banka Srbije je obavestila banke da više ne primaju čekove građana sa rokom dospeća dužim od 30 dana, a od novembra svaki pušten ček moraće odmah i da se naplati. To znači da većina građana neće moći da živi na odloženo uz pomoć čekova. Ali, zato je stvorena mogućnost da se sva roba i usluge plaćaju na rate sa kreditnom karticom.
Na našem tržištu trenutno su u opticaju četiri vrste kreditnih kartica koje izdaju 22 domaće i strane banke, a sa njima može da se plaća na odloženo u roku od 30 dana do 30 meseci. Našu "Dina kard" trenutno nudi devet banaka, a od ove nedelje klijentima je na raspolaganju i u Nacionalnoj štedionici.
- Sa "Dina" karticom se mogu plaćati roba i usluge na više od 20.000 prodajnih mesta u Srbiji - kažu u Narodnoj banci Srbije. Inače, do sada je kod nas izdato oko tri miliona kartica. Kriterijumi za njihovo odobravanje građanima su sve blaži i sve češće se do plastike može doći bez depozita, a kamate na dug su između jedan i dva odsto na mesečnom nivou.
"Dina card" između ostalih izdaje i naša vodeća domaća banka - Komercijalna banka. Ovu karticu mogu da dobiju svi klijenti banke koji imaju tekuće račune. Postoje "Dina 3", "Dina 6" i "Dina 12" kartice, a sve što se njima kupi, otplaćuje se na tri, šest meseci i godinu dana. Maksimalno zaduženje zavisi od visine plate svakog komitenta, a mesečna rata može da zauzme trećinu primanja. To znači ako neko želi "Dina 12" karticu, a ima platu od 24.000 dinara, može da koristi 96.000 dinara. Ovaj iznos može da podigne odjednom ili da svakog meseca skida određenu sumu sa računa. Čim pokrije jednu ratu, može odmah da se zaduži za isti iznos. "Dina kart" koju izdaje Komercijalna banka važi dve godine.
Zepter banka izdaje "Dina kard" kartice koja svim korisnicima omogućava kupovinu na kredit kroz višemesečne rate. Korisnici mesečno plaćaju samo deset odsto od potrošenog iznosa. Svakom uplatom, klijent smanjuje svoj dug tako da povećava iznos koji mu je na raspolaganju za sledeću kupovinu. Vlasnicima "Dina karda" u Cepter banci na raspolaganju je kredit od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Mesečna kamata na ostatak duga je 1,3 odsto.
Kod Vojvođanske banke, "Dina karticu", mogu da dobiju i građani koji nemaju tekući račun u ovoj banci i bez redovnih mesečnih primanja. Vojvođanska banka je izdala oko 10.000 nacionalnih kartica za samo dva meseca.
Strane banke nude kreditnu "vizu" i "masterkard" karticu. Ako se izuzme Kina, Srbija i Crna Gora je zemlja sa najvećim brojem izdatik "viza" kartica u poslednjih godinu dana, odnosno oko 1,2 miliona sa tendencijom da se taj broj znatno uveća do kraja godine. Raiffeisen banka je prva banka koja je građanima ponudila "vizu revolving" karticu, bez depozita, ali zaduživanje zavisi od visine plate. Kod ove banke nije potrebno da se poseduje tekući račun da bi se ova kreditna kartica dobila.
Delta banka ima široku lepezu kartica. Kreditne kartice ove banke su internacionalne i omogućavaju da se obavi plaćanje iz više mesečnih rata kroz model rivolving kredita. Odnosno, da se obaveze izmiruju minimalno deset odsto mesečno iz prethodnog meseca i kreditni limit je dva puta veći od uloženog depozita. Za klijente koji imaju urednu kreditnu istoriju Delta banka izdaje kartice bez polaganja depozita.
Volks banka u svojoj ponudi ima "Maestro" platnu karticu i "Masterkard standard", "gold" i "biznis" kreditnu karticu. Sa "Masterkard standard" karticom mogu da se plate robe i usluge, kao i da se podigne gotovina u zemlji i inostranstvu. Plaćanje je odloženo 30 dana, a banka beskamatno kreditira klijente u ovom periodu. Godišnja članarina za standard karticu iznosi 2.500 dinara, a visina kreditnog limita je ograničena mesečnim primanjima.
"Vizu alternu" izdaje Societe generale banka i sa njom se mogu obaviti sva plaćanja u zemlji i inostranstvu. Korisnik ove kartice mora da prima platu ili penziju preko ove banke i može da se opredeli za nekoliko opcija mesečne otplate, odnosno 10 odsto, 25 odsto, 50 ili 75 odsto i da koristi revolving kredit.
Besplatna "viza alterna" može da se dobije uz štednju od minimum 200 evra mesečno. Posle tri mesečne uplate korisnik stiče pravo na "alternu" bez troškova održavanja sa minimalnim mesečnim limitom od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti. Kamata na štednju iznosi 3,07 odsto na godišnjem nivou, 4,09 za 24 meseca, a na tri godine 5,11 odsto.