Novi ekološki izum na deponiji obrenovačke termoelektrane - Pepeo direktno u jezero, nema razvejavanja

Na deponiji obrenovačke termolektane Nikola Tesla-B montiran je novi sistem trasporta i istakanja pepela direktno u jezero. Zahvaljujući rešenju naših stručnjaka, razvejavanje pepela sa deponije svedeno je na minimalne količine.

Površina jezera zahvata 70% deponije. Novi ponton za istakanje pepela i šljake, koju proizvodi TENT B, doseže do sredine jezera. Pepeo, koji se trasportuje tim cevovodom, istače se na tri mesta, a potom taloži u jezeru.

- Novi projekt je važan iz razloga što do sada nismo imali mogućnost da ravnomerno zapunjavamo deponiju. Sve do sada što je rađeno, rađeno je sa strane nasipa a sada zapunjavamo deponiju iz samog jezera. Ovo rešenje doprinosi boljoj odbrani od vetra - rekao je Milan Milodanović, inženjer tehnologije na Deponiji pepela TENT- B.

Novi sistem deponovanja pepela ispunjava ekloše standrade jer sprečava razvejavanje pepla. A inspekcijski nadzor je stalan.

Goran Đotunović, poslovođa u Deponiji pepela, kaže da je deponija najveća u Evropi i najuređenija na Balkanu.

Kako kaže, dokaz tome je da u poslednjih pet godina nisu imali nijednu prijavu građana za razvejavanje pepela.

U jezeru dubokom 10 metara do sada su se nataložila dva metra pepela. Cevi pontona se pomeraju levo i desno što omogućava ravnomerno taloženje.

Milodanović kaže da je projekat uradio Rudarski institut iz Beograda.

- Po njihovim uputstvima izradili smo pontonski cevovod u dužini od 550 metara. Novi projekat je proizvod domaće pameti - istakao je Milodanović.

Nova tehnologija odlaganja pepela ovde na deponiji montirana je pre dva meseca i u ovoj eksperimentalnoj fazi pokazala se kao idealno rešenje u letnjim uslovima. Svoj rad treba da potvrdi i u zimskom periodu. Stručnjaci Rudarskog istituta ne očekuju probleme ni ako jezero zaledi.

Na deponiji radi 30 ljudi. Neki ne kriju da se po ovim vrućinama i okupaju u jezeru kažu, pepeo je dobar za kosu. Inače, deponija se prostire na 800 hektara, dve kasete su aktivne, a 200 hektara treće kasete je zelena oaza, okružena topolama jer pepeo u nju nije istakan.

- Ona je sada neka vrsta staništa za prtičiji i životinjski svet. Prisutno je dosta vrsta ptica i divljači upošte, imaju prostranstvo, slobodu i hranu - rekao je Đotunović.

U EPS-u planiraju da isti projekat odlaganja pepela urade i na deponiji kostolačkih termoelektrana.