IT tehnologija otkriva ambroziju

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kao kreativan produkt uspešne saradnje Departmana za matematiku i informatiku i Departmana za biologiju i ekologiju razvijena je aplikacija u okviru IT tehnologije, koja će omogućiti stručnim ekipama da brže i efikasnije mapiraju teritorijalnu rasprostranjenost korovske alergene biljke ambrozije.

- Mapiranje predstavlja utvrđivanje mesta na kojima se ambrozija pojavljuje u gradu, na osnovu čega se pravi izveštaj i šalje se Gradu, zatim se daje nalog za njeno košenje i onda se izlazi na teren - rekla je profesorka na Departmanu PMF-a za matematiku i informatiku Dušanka Perišić. - Do sada je problem ručnog mapiranja bio taj što se nije mogla dati tačna lokacija, niti se moglo odrediti koje mesto je prioritetno za košenje u odnosu na vegetativni period. Trenutno je aplikacija pilot-projekat, pomoću kojeg težimo da napravimo veb-aplikaciju namenjenu stručnjacima koji inače mapiraju ambroziju da, kada je uoče, unesu u izveštaj sve potrebne informacije, od GPS adrese gde je pronađena, preko slika do vegetativne faze, samim tim i kolika je hitnost košenja na određenom mestu, i to sve u jednom danu.

Kako je rekla, aplikacija nije predviđena za građane, a ukoliko oni primete ovaj korov u svom okruženju, mogu javiti stručnjacima s Departmana za biologiju i ekologiju, koji će izaći po pozivu i utvrditi stvarno stanje na terenu.

- Grad je prepoznao potrebu za korišćenjem te aplikacije, jer je rasprostranjenost ambrozije široka, a suština projekta je brzina i tačnost u protoku informacija, da se na dnevnom nivou može brzo reagovati. Mogla bi biti primenljiva i u otkrivanju drugih alergijskih biljaka, ali za sada smo se fokusirali samo na ambroziju, zato što je to vrsta broj jedan, koja kod naših građana izaziva brojne alergijske probleme, a ove godine je krenula čak i nešto ranije - rekla je Dušanka Perišić.

Aplikacija je u fazi testiranja, a sledeće sezone biće u potpunosti primenjiva, te neće biti mnogo opravdanja ako se bude kasnilo s uništavanjem ambrozije.

- U područjima u kojima se sistemski prate populacije te korovske biljke može se uočiti trend opadanja brojnosti jedinki, što je pokazatelj dobre prakse suzbijanja - rekla je asistentkinja na Departmanu PMF-a za biologiju i ekologiju Mirjana Ćuk.- Širenje ambrozije najintenzivnije je uz saobraćajnice - puteve i pruge, kao i uz smetlišta i poljoprivredne kulture, u baštama, vrtovima. Postoji i konsenzus da će globalne promene klime dodatno olakšati njenu distribuciju ka severu i višim nadmorskim visinama, pa će se samim tim povećati i broj ljudi kod kojih će se razviti alergije. U skladu sa svim navedenim, za Vojvodinu se predviđa da bi svaki treći stanovnik mogao razviti alergiju na polen ambrozije.

Kako je istakla, po njihovim eksperimentima i višegodišnjem iskustvu na terenu, najbolji metod za suzbijanje je mehaničko tretiranje, odnosno košenje u više navrata, sve dok traje vegetaciona sezona. Najbitnije je da se kosi u odgovarajućem trenutku, pre oslobađanja polena, odnosno pre formiranja cvasti, a naročito pre plodonošenja, kada biljka obezbeđuje sebi potomstvo i za naredne godine.

Stručnjaci potvrđuju da su velike količine padavina tokom prethodnog perioda pogodovale rastu i širenju ambrozije. Stoga su ekipe JKP Gradskog zelenila na teritoriji grada intenzivnije angažovane na suzbijanju ambrozije.

Muke zbog polena

Ambrozija je otporna korovska biljka koja oslobađa stotine miliona zrnaca polena godišnje. Zrnce polena izgleda kao kugla sa šiljcima i ima dobre aerodinamičke osobine, tako da može putovati i do 300 kilometara. Prag koji izaziva reakciju je vrlo nizak - manje od 20 zrnaca polena po kubnom metru vazduha, a često se dešavaju i unakrsne reakcije s drugim biljkama iz ove porodice. Polen najčešće izbacuje ujutru, a vlažnost vazduha sprečava otvaranje polenovih kesica.

Uništavanje - zakonska obaveza

Vlada Srbije je 2006. godine donela Uredbu o merama za suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozije, po kojoj je uklanjanje te vrste postalo zakonska obaveza svakog pojedinca ili pravnog lica. Obavezu ima svako pravno ili fizičko lice koje je vlasnik poljoprivrednog ili građevinskog zemljišta na kojem se utvrdi prisustvo te biljke.

- Kaznena politika jeste problem, površine koje su u privatnom vlasništvu, naročito one koje su namenjene za poljoprivrednu proizvodnju, često budu "rasadnici" ambrozije s kojima se teško borimo - rekla je Mirjana Ćuk, dodajući da u tim situacijama Komunalna inspekcija mora da naloži vlasnicima da uklone populaciju sa svog poseda u određenom periodu. Tek ukoliko to ne urade, slede kazne.