Kako zakrpiti budžet Srbije a ne ugroziti privredu - preporuke UPS Vladi Republike Srbije

Unija poslodavaca Srbije je anketom obavljenom u 35 preduzeća iz 12 opština Srbije protekle nedelje utvrdila da su se rokovi plaćanja u privredi produžili na 125 dana i prouzrokovali nelikvidnost svake četvrte firme u Srbiji u toku februara meseca. Kako bi predupredila krah i zatvaranje hiljada srpskih preduzeća, masovna otpuštanja i dalje privredne i socijalne potrese Unija poslodavaca Srbije predlaže Vladi Republike Srbije donošenje hitnih odluka koje bi omogućile suprotstavljanje makroekonomskim teškoćama. U sadašnjim uslovima predloženo povećavanje PDVa i dalje zaduživanje zemlje kod Međunarodnog monetarnog fonda Unija poslodavaca Srbije vidi kao neprihvatljiva i dugoročno loša rešenja kojima bi se samo kupilo vreme a država bila gurnuta u još veći ekonomski sunovrat.

Avansna uplata PDVa je pored previsokih poreza i doprinosa na zarade, duplo većih izdvajanja privrede za struju, vodu i komunalne usluge i drugih administrativnih taksi i dažbina jedan od razloga nelikvidnosti srpske privrede koja se zbog sve većeg produžavanja rokova naplate širi kao požar i preti da zatvori ogroman broj malih i srednjih preduzeća, ali i velikih kompanija. Svako dodatno povećanje stope PDVa predstavljalo bi "dolivanje ulja na vatru" i samo uvećalo ukupan broj firmi koje će biti zatvorene u narednom periodu.

Rđavo rešenje je i najava daljeg zaduživanja Republike Srbije kod međunarodnih finansijskih institucija, jer smo već dužni da vraćamo prethodno podignute kredite sve do 2045. godine. Unija poslodavaca Srbije posebno upozorava da u trenutku kada mnogim preduzećima preti obustava rada nije celishodno i mudro podizati kredite i dalje se zaduživati, jer Srbija nema dovoljno jaku privredu koja bi mogla da u narednim godinama i decenijama stvori dovoljno finansijskih sredstava za otplatu dugova i pritom podseća na primer Mađarske čiji je spoljni dug toliko narastao da će mađarska privreda narednih 70 godina morati da vraća pozajmljena sredstva.

Imajući u vidu da politički establišment izbegava da sprovede u delo nepopularne mere i smanjenjem rasipanja u javnom sektoru i uštedama na svim nivoima gde je to moguće obezbedi sredstva za popunjavanje republičkog budžeta, već kao alternativu predlaže isključivo povećanje stope PDVa i zaduživanje države kod MMF-a Unija poslodavaca Srbije obaveštava javnost da nije potrebno još više opterećivati već preopterećenu privredu i zaduživati zemlju i predlaže hitno uvođenje sledećih mera kako bi se izbegla budžetska kriza.

1. Izjednačavanje plata u javnom sektoru i u privredi

Plate u javnom sektoru u 2008. godini bile su proseku za 40,1% ve veće nego u privredi redi koja puni budžet. Pritom su javna preduzeća imala 1,4 milijarde evra gubitaka. Nedopustivo je da u uslovima krize oni koji stvaraju gubitke imaju veća primanja nego oni koji zdravo prihoduju i pune budžet Republike Srbije. Izjednačavanjem proseka plata u javnom sektoru i u privredi uštedelo bi se više desetina milijardi dinara u budžetu za 2009. godinu. Ovo je bolja mera nego smanjenje penzija, jer većina penzionera živi izuzetno teško i oni nemaju mogućnosti da kao radno sposobno stanovništvu pronađu dodatni posao kako bi povećali svoj kućni budžet. Zaposleni u javnom sektoru već godinama primaju neralno visoke zarade, a za razliku od penzionera radno su sposobni za honorarne i dodatne poslove. U poslednjih meseca dana pad tražnje na srpskom tržištu prouzrokovao je da su u mnogim privatnim firmama plata umanjene za 10 do 20%. Ako se u privredi koja isplaćuje realne lične dohotke smanjuju zarade onda se to mora uraditi i u javnom sektoru koji već godinama prima plate nesrazmerne učinku zaposlenih.

2. Povećanje stope oporezivanja bogatih i donošenja Zakona o porezu na luksuz

U kriznim vremenima preraspodela društvenog bogatstva mora biti ravnomernija. U Srbiji je porez na dohodak svega 10, odnosno 15 procenata. Takođe ne postoji Zakon o porezu na luksuznu robu, kao što su džipovi, skupi automobili, privatne jahte, avioni, luksuzni stanovi i vile. U zemljama Evropske unije ove stope se kreću od 35% do 75% i postoje različiti poreski razredi u porezu na dohodak. Svako ko prima platu u iznosu većem od četiri prosečne neto plate treba da bude oporezovan u minimalnom iznosu od 20%, ko prima šest prosečnih neto plata 30%, a za osam plata 40%. Ovakva regulativa postoji u 17 zemalja Evropske unije. U ovim zemljama svako ko kupi automobil skuplji od 28 000 evra plaća 20% poreza na luksuz, a za džipove i automobile preko 80 000 evra plaća se 35% poreza na luksuz. Slične progresivne poreske stope postoje i kod kupovine vila, luksuznih stanova, jahti, aviona, izgradnje bazena i slično. Donošenjem ovakvih zakona u Srbiji bi se obezbedila ravnomerna raspodela tereta krize na bogate i siromašne.

3. Ukidanje troškova reprezentacije za sva službena lica sem ministara, predsednika

Vlade i predsednika države, ograničavanje broja službenih vozila i limita ostalih troškova u javnim i državnim preduzećima. Ovu meru usvojile su vlade Austrije, Mađarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Portugala, Kipra, Hrvatske, Slovenije i Makedonije. U mnogim ministarstvima i javnim preduzećima nemilice se koriste službena vozila za privatne poslove zaposlenih, a računi za benzin, konzumaciju i restoranske usluge su i dalje milionski uprkos krizi i tome što ljudi na čelu tih ministarstava i javnih preduzeća pozivaju građane na štednju i racionalnu potrošnju. Ako u Danskoj i Grčkoj ministri mogu biciklom ili javnim prevozom na posao onda to u Srbiji mogu svi službenici u ministarstvima i skoro 29 000 lica zaposlenih u državnoj upravi. Zloupotreba budžetskih sredstava najočiglednija je u Skupštini Republike Srbije gde određeni poslanici potroše milione dinara godišnje na ime svojih navodnih troškova od kojih građani nemaju nikakve koristi. U čitavoj Republici zaposleni primaju mesečne nadoknade za prevoz u visini cene mesečne karte (markice) u javnom prevozu. Narodnim poslanicima treba nadoknađivati troškove prevoza na isti način, utvrđivanjem adekvatnih iznosa, čime bi se ostvarile značajne uštede. Slično je i sa troškovima ostalih zaposlenih u 24 ministarstva. Barak Obama je prve nedelje svog predsedničkog mandata smanjio za 90% troškove reprezentacije članova svoje administracije i isto tražio do guvernera svih federalnih država. Ako su se političari u najbogatijoj zemlji sveta odrekli ovih beneficija logično je da se takve mere uvedu u neuporedivo siromašnijoj i ekonomski nedovoljno razvijenoj Srbiji.

4. Izuzimanje iz kreditiranja onih privrednih subjekata koji će u toku 2009. godine ulagati novac van teritorije Republike Srbije

Nedopustivo je da novac iz programa Vlade Republike Srbije za pomoć privredi u toku ekonomske krize dobijaju preduzeća koja će istovremeno ulagati u otvaranje svojih ispostava u drugim zemljama. Na taj način Vlada će kreditirati ove kompanije i nadoknađivati njihove gubitke dok bi one istovremeno narušile ukupnu makroekonomsku stabilnost države time što bi u periodu kada država ima ogroman manjak direktnih stranih investicija iznosile dragocena devizna sredstva iz Srbije. Kreditirati treba samo one kompanije koje će u inostranstvu otvarati svoja predstavništva u cilju povećanja obima izvoza iz Srbije. Svedoci smo da se novac iz Srbije stalno odlivao tokom devedesetih godina kada je time upravljala politička oligarhija na čelu sa Slobodanom Miloševićem, a od 2000. godine naovamo razni tajkuni izneli su iz Srbije milijarde evra zbog čega smo kao zemlja znatno osiromašili i postali isključivo zavisni od stranih ulaganja. Vlada Republike Srbije ne sme da dopusti dalje odnošenje dragocenog kapitala iz Srbije od strane onih istih ljudi čije su kompanije poslednjih godina bile privilegovane na domaćem tržištu.

5. Formiranje Agencije za naplatu potraživanja i hitna isplata novca koju javna preduzeća duguju privredi

Produženje rokova naplate u značajnoj meri je izazvano od strane države koja preduzećima u Srbiji šest, devet i više meseci duguje za obavljene poslove iz Nacionalnog investicionog plana, ali i za poslove obavljene za javna preduzeća. Samo preduzećima putne privrede, izvođačima građevinskih i elektroradova država trenutno duguje preko 43 milijarde dinara, što je više od pola iznosa najavljenog za kreditiranje privrede (bez start-up kredita koji se finansiraju iz fondova i banaka Evropske unije) u 2009. godini. Ukoliko bi država u najkraćem roku isplatila svoja dugovanja to bi bila značajna finansijska injekcija privredi koja bi imala više efekata i od samog kreditiranja. Čitavi lanci malih i srednjih preduzeća čekaju naplatu ovih zakasnelih potraživanja na koja su avansno platili PDV i mnoga od njih zapala su u nelikvidnost baš zato što su tri, šest i više meseci radila za NIP i javna preduzeća a nisu naplatila svoje poslove. Formiranjem Agencije za naplatu potraživanja obustavio bi se zastoj u naplati potraživanja i sprečilo da gubitaši i mešetari gurnu u propast mnoga preduzeća koja uspešno posluju. Preduslov za ovo je da država isplati svoje dugove.

Unija poslodavaca Srbije preporučuje ove mere Vladi Republike Srbije, jer nijedna funkcionalna država ne može opstati samo od podizanja PDV-a, akciza, administrativnih i komunalnih taksi i stalnog zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija. Srbija mora iskoristiti krizu i ekonomski smisleno i održivo preraspodeliti sredstva, kako bi konačno počela da zdravo privređuje i proizvodi više nego što troši. Neodrživo je da se žmuri na krizu i da oni sa najvećim gubicima najviše troše.

Samo u ovoj godini Srbija će se kod Svetske banke zadužiti 388 miliona dolara za Koridor 10, 43 miliona dolara za ekološke standarde i podsticaj zapošljavanja u Boru, 520 miliona dolara je već odobreno kao finansijska podrška državi u 2009. godini, a premijer je najavio još 2 milijarde evra zaduživanja za jačanje deviznih rezervi i očuvanje makroekonomske stabilnosti. To znači da će se Srbija samo do kraja 2009. godine zadužiti u iznosu od približno 2,8 milijardi evra.

Racionalnim upravljanjem javnim preduzećima, ministarstvima, Narodnom skupštinom, sistemom državne uprave i javnim sektorom i drugim strateškim resursima moguće je ostvariti uštede od blizu 2 milijarde evra i zato Unija poslodavaca smatra da je neodgovorno prema budućim generacijama dalje zaduživati zemlju. Pogotovu ako se uzme da predviđanja analitičara govore da će se ekonomska kriza na Balkanu zadržati sve do 2011. godine. U takvim okolnostima treba izbeći podizanje kredita od MMF-a i Svetske banke već u prvoj godini krize i sačuvati tu mogućnost za 2010 i 2011. u slučaju da se pokaže da je takvo zaduživanje neminovno.