Roberto Formigoni, predsednik Lombardije - Pojačaćemo saradnju sa Srbijom, uprkos krizi

(Roberto Formigoni)

Italijanska vlada će nastaviti da podržava proces evropskih integracija Srbije, a šef diplomatije Franko Fratini će na samitu ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije, 23. februara, zatražiti što skoriju liberalizaciju viznog režima prema našoj zemlji. Ovo je, u razgovoru sa srpskim zvaničnicima, potvrdio Roberto Formigoni, predsednik ekonomski najrazvijenijeg italijanskog regiona Lombardije, koji je pre dva dana posetio Beograd na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića.

– Italija veruje da Srbija ima sve uslove da ubrza približavanje Evropskoj uniji i da bi u tom smislu EU trebalo što pre da razmotri pitanje početka primene Privremenog trgovinskog sporazuma EU sa Srbijom i ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Podržavamo i želju vaše zemlje da se kandiduje za članstvo u EU, ali činjenica je da Uniju sad najviše brine kako da savlada posledice duboke globalne ekonomske krize sa kojom se suočava i da je obuzeta pripremama za izbor novog saziva Evropskog parlamenta u junu. Zato bi dobro bilo da sačekate, pa da zahtev za kandidaturu podnesete evropskim poslanicima u novom sastavu – rekao je Formigoni u intervjuu "Politici" i RTS-u.

Posle razgovora sa predsednikom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrima ekonomije Mlađanom Dinkićem, trgovine Slobodanom Milosavljevićem, energetike Petrom Škundrićem i zdravlja Tomicom Milosavljevićem, kao i sa predstavnicima srpske privrede i najuglednijih italijanskih kompanija u našoj zemlji, predsednik Lombardije je novinarima ponovio poruku italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koju je preneo vladi u Beogradu: Italija ostaje privržena tradicionalnom prijateljstvu sa Srbijom, njenoj evropskoj budućnosti i tešnjoj bilateralnoj saradnji, na političkom ali i na ekonomskom planu. Italija je, podsetimo, treći trgovinski partner naše zemlje, a sa oko 800 miliona evra uloženog kapitala ubraja se među najznačajnije strane investitore.

Da li ste u razgovorima sa srpskim zvaničnicima i privrednicima pominjali i neke konkretne oblike saradnje?

- Cilj moje posete i susreta privredno-političke delegacije Lombardije sa sagovornicima u Srbiji upravo je bilo razmatranje oblasti u kojima je moguće produbiti ekonomske i trgovinske odnose. Reč je pre svega o energetici, infrastrukturi (prvenstveno saobraćajnoj) i zdravstvu. U skladu sa usvojenom strategijom EU, zainteresovani smo za zajedničke projekte na razvoju i korišćenju izvora obnovljive energije, solarne i hidropotencijala, proizvodnje biomase i izgradnju termoelektrana. Posebno su nam zanimljivi ambiciozni planovi za razvoj transportnih pravaca, koje nam je predstavio predsednik Tadić.

Lombardija, sa svojih desetak miliona stanovnika, najgušće je naseljena, industrijski najrazvijenija i ekonomski najjača od 20 regiona Italije. Statistika govori da je tu ostvarena četvrtina ukupnog italijanskog BDP-a. Poslednjih godina je izuzetno ulagala i u sektor usluga, najviše finansijskih. Kako se na vas odrazila globalna ekonomska kriza?

- Cela Italija je snažno pogođena situacijom na svetskom tržištu, pa i Lombardija. Preduzeli smo čitav niz mera na državnom i regionalnom nivou da pomognemo preduzećima i građanima. Italijanska vlada je odvojila velika sredstva za podršku radnicima koji su zbog krize ostali bez posla, a mi smo u Lombardiji odlučili da najugroženijim porodicama, sa troje i više maloletne dece, dodelimo mesečnu pomoć od 1.500 evra. Najvažnije je, međutim, da konsolidujemo kompanije, jer će kriza potrajati.

U protekle dve decenije Lombardija, a naročito industrijska oblast njenog glavnog grada Milana, postala je najpoželjnija destinacija za strane radnike koji su dolazili u Italiju. Tu sada živi više od četvrtine svih imigranata, a među njima i dosta onih iz Srbije. Da li će kriza označiti kraj ovakvom "gostoprimstvu"?

- U ovim okolnostima, kad se mnoge fabrike zatvaraju i ljudi ostaju bez posla (predviđamo 600.000 do milion nezaposlenih u celoj Italiji), sigurno će biti preispitane i smanjene i kvote radnika koji dolaze izvan EU, ali potreba za njima neće sasvim prestati. Lombardija ih je dosad najviše primila od svih regija, trudili smo se da im pomognemo ne samo pri zapošljavanju već i u obezbeđenju smeštaja, zdravstvene zaštite, školovanja… Moramo, međutim, podvući razliku između onih koji dolaze legalno – sa svim papirima, i koji će i dalje biti dobrodošli, makar i u manjem broju – i ilegalaca. Oni su problem, i taj problem ćemo još odlučnije i efikasnije rešavati.

Novinar i političar

Roberto Formigoni, novinar i političar sa diplomama filozofije milanskog univerziteta "Sveto srce" i političke ekonomije pariske "Sorbone", prošle godine izabran za potpredsednika vladajuće koalicije Popolo dela liberta (Slobodan narod), nekadašnje "Forca Italija", veoma je popularan među građanima Lombardije: već treći put je izabran za predsednika ovog regiona, u kojem je i rođen 30. marta 1947. Bogata politička karijera Formigonija, pored ostalih biografskih detalja, beleži i da je bio poslanik, a zatim i potpredsednik Evropskog parlamenta, osnivač dve političke partije i uspešni pregovarač u krizi sa taocima u Iraku (1990) kad je, zahvaljujući njegovom angažovanju, oslobođeno nekoliko zarobljenih italijanskih tehničara.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 20. februara 2009. godine)