NavMenu

Astronauti otkrili zašto 45 godina niko nije sleteo na Mesec

Izvor: Radio 021 Subota, 21.07.2018. 12:17
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: sdecoret/shutterstock.com)Ilustracija
Misija NASA-e Apolo 17 koja je na Mesec dovela 12 ljudi u decembru 1972. godine do danas ostaje možda i njihov najveći uspeh. Astronauti su prikupili kamenje, fotografisali sve što su mogli, sproveli niz eksperimenata, postavili zastave i vratili se kući. Uprkos toj velikoj misiji koja je trajala nekoliko nedelja, Apolo program nije omogućio da ljudi na Mesecu ostanu dugoročno.
I danas, 45 godina nakon te poslednje misije, postoji niz razloga zbog kojih bi ljudi trebalo da se vrate na Zemljin veliki i prašnjavi satelit i na njemu da ostanu, piše Biznis insajder.

Istraživači i preduzetnici smatraju kako bi baza na Mesecu mogla da postane nešto poput benzinske pumpe za duga svemirska putovanja, da dovede do izgradnje svemirskih teleskopa, kao i da olakša mogućnost života na Marsu i reši stogodišnje naučne misterije oko nastanka Zemlje i Meseca. Tu je i turistički potencijal o kojem toliko čujemo i čitamo poslednjih godina, posebno uz razvoj niza tehnoloških kompanija.

- Trajna istraživačka stanica na Mesecu je sledeći logičan korak. To je samo na udaljenosti od tri dana. Moramo izmisliti još niz stvari i testirati ih pre nego što odemo u svemirske dubine - rekao je bivši astronaut Kirs Hadfild.

Ipak niz astronauta i stručnjaka složiće se i reći kako prepreke zbog kojih nije bilo misija na Mesec su zapravo trivijalne i banalne. Posebno velika prepreka svim misijama koje uključuju ljude je trošak. Po zakonu koji je američki predsednik Donald Tramp potpisao u martu 2017. godine, NASA-in godišnji budžet iznosi 19,5 mlrd USD a već sledeće godine mogao bi da se poveća na 19,9 mlrd RSD Iako je reč o velikoj svoti novca, u poređenju sa izdvajanjima za npr. vojsku koja iznose oko 600 mlrd USD godišnje, čini se beznačajan.


Posebno je unutar toga važan projekat modernizacije i proširenja nuklearnog arsenala koji bi u sledećih 30 godina mogao da košta oko 1,7 biliona USD. U poređenju s nekim pređašnjim danima NASA-in budžet je relativno malen.

- NASA-in udeo u federalnom budžetu bio je na vrhuncu sa 4% 1965. godine. U proteklih 40 godina ostao je ispod 1% a u poslednjih 15 godina ide polako prema 0,4% federalnog budžeta - rekao je astronaut član Apolo 7 misije Volter Kaningam.

Trampov budžet podloga je za misije povratka na Mesec i misiju na Mars, ali čini se kako bi tu moglo biti problema i odlaganja s obzirom na ipak nedovoljna sredstva. Još 2005. godine NASA je procenila kako će povratak na Mesec koštati oko 133 mlrd USD.

Firme:
NASA SAD NASA SAD
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.