NavMenu

Profit javnih preduzeća u Srbiji 20,4 milijarde dinara u 2017. - Država očekuje 15,5 milijardi za budžet

Izvor: Novosti Utorak, 17.07.2018. 15:54
Komentari
Podeli
(Foto: RomanR/shutterstock.com)
Budžet od javnih preduzeća ove godine očekuje 15,5 milijardi dinara. Ukoliko država nekog ne poštedi, ona bi, skoro u dinar, mogla da ispune svoju obavezu. Preliminarni podaci pokazuju da je 37 državnih firmi lane ostvarilo profit od 20,4 milijarde dinara, a u budžet bi trebalo da uplate do polovine dobiti. Ne treba zaboraviti Telekom Srbija, državno akcionarsko društvo, jer se državna kasa nada blizu 5,9 milijardi dinara njegovih dividendi.

Od 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, pozitivan finansijski rezultat za 2017. godinu je ostvarilo 31 javno preduzeće, dok je sa gubitkom poslovalo njih šest. Nijedno od ovih preduzeća još nije donelo odluku o uplati dela dobiti. Zakon kaže da osnivači mogu da daju do polovine zarade, ali i da osnivač, uz adekvatno obrazloženje, može da ih i oslobodi te obaveze.

Za sve koji se sećaju bilansa javnih preduzeća pre nekoliko godina, prilično neverovatno zvuči da bi najznačajniji "donator" budžeta trebalo da bude - Srbijagas. Na sajtu Agencije za privredne registre još nije dostupan konsolidovani finansijski izveštaj, ali je matično preduzeće 2016. godinu završilo sa dobitkom od 16,8 milijardi dinara. Lane su imali skoro osam puta manji rezultat - 2,1 milijardu dinara, ali su bili oslobođeni obaveze da deo daju budžetu. Profit su iskoristili za otplatu dela nagomilanih dugova.

Nije još poznat ni konsolidovani izveštaj za Elektroprivredu Srbije, ali je izvesno da su u "plusu". Matično preduzeće piše dobit od 3,4 milijarde dinara.

Železnice Srbije AD upisale su dobitak od 3,5 milijardi dinara, akcionarsko društvo Elektromreža Srbije ostvarilo je profit od 3 milijarde dinara, Jugoimport SDPR 3,1 milijardu dinara, a Pošta Srbije - 2,2 milijarde dinara. Ekonomisti, međutim, napominju da ove godine srpskim javnim finansijama pomoć državnih preduzeća nije neophodna.

- Umesto uplate u budžet, javna preduzeća bi trebalo da ostvareni profit iskoriste za povećanje investicija - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- U svim oblastima u kojima posluju javna preduzeća, od telekomunikacija, preko železnice do elektroprivrede, potrebne su znatno veće investicije od onih koje se sada ostvaruju. Povećanje investicija javnih preduzeća treba da doprinese ukupnom povećanju investicija u Srbiji koje su sada vrlo niske.


Inače, javna preduzeća su 2014. godine ostvarila zbirni neto gubitak od 65,3 milijardi dinara. Godinu kasnije ostvarila su zbirni neto dobitak u iznosu od oko 2,5 milijardi dinara, a u 2016. godini zbirni neto dobitak u iznosu od 4,6 milijarde dinara.

Dipos rastao 46%

Dipos je, tokom protekle godine, ostvario dobit pre oporezivanja u iznosu od 140,05 miliona dinara. To je čak 46,60% više u odnosu na planiranu dobit od 95,53 miliona dinara, koliko je ova kompanija računala da će zaraditi u 2017. godini. Razlozi za realizovanu bruto dobit u toliko većem iznosu su na strani rashoda. Tačnije, naplata potraživanja po osnovu zaključenih ugovora o zakupu tokom 12 lanjskih meseci porasla je sa 65,99% na 90,28% na kraju 2017. godine.

Gubitaši i Putevi Srbije

Među javnim preduzećima koja su poslovala sa gubitkom su i Putevi Srbije. Oni su lane zaradili "minus" od 8 milijardi dinara. Infrastruktura železnice je ostvarila gubitak od 1,9 milijardi dinara. Srbija voz je imala negativan rezultat od 638 miliona dinara. "Minus" piše i Zavod za udžbenike - 290 miliona dinara.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.