Ekspanzija domaćeg građevinarstva prilika za ulaz na strana tržišta - Moguće formiranje nacionalnog konzorcijuma

(Ilustracija) Građevinarstvo je, prema oceni zvanične statistike, najviše doprinelo rastu BDP-a u prvom kvartalu od 4,6%. Statistika navodi i da je u aprilu ove godine, u odnosu na isti mesec lane, izdato za 3,4% više građevinskih dozvola, sa 60% veće vrednosti. Od statističkih tabela i grafikona ubedljivije deluje ovih dana objavljena vest u novosadskim medijima da je, zbog nestašice, u jednom trenutku sav raspoloživi beton sa novosadskih gradilišta bio usmeren na jedno od njih.

Povećan obim investicija i dalje drži građevinarstvo na uzlaznoj putanji, objašnjava potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

- Intenzivirana visokogradnja (stambena izgradnja) je veoma značajna za građevinsku industriju, jer angažuje pune kapacitete industrije primarnih materijala, ali i kompletnu industriju koja prati građevinarstvo - kaže Rodić i dodaje da takva situacija pogoduje masovnijem zapošljavanju u malim i srednjim preduzećima.

Udeo stanogradnje u rastu građevinarstva potvrđuju i podaci zvanične statistike prema kojima se gotovo tri četvrtine izdatih građevinskih dozvola odnosi na zgrade, a natpolovičan broj njih je za stanovanje. Odlična prilika je za rast svih građevinarstvu pratećih industrija. Izuzetak nisu ni cementaši, procenjuje direktorka Udruženja Cementna industrija Srbije Dejana Milinković.

- Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2018. godinu ukazuju na dobar početak ove godine kada je reč o potražnji za cementom - kaže Milinkovićeva i dodaje da očekuje snažniji oporavak građevinskog sektora imajući u vidu sprovođenje kapitalnih infrastrukturnih projekata, ali i projekta najavljene državne stanogradnje.

Gradi i gradiće država, a stanove grade i privatni investitori. Grade se i infrastrukturni i privredni objekti. Već sada, međutim, treba razmišljati, o budućnosti građevinarstva kada prođe ovaj nazovimo ga bum, upozorava Rodić.

- Jednog momenta će intenzitet gradnje pasti, jer je novac ograničen, a iz tog razloga naši izvođači moraju imati status glavnih kako bi imali reference za nastupanje na drugim tržištima - objašnjava Rodić i dodaje da se našim građevinarima otvaraju tržišta Azije, Sirije i Libije.

Istina, pre nekoliko meseci govorilo se o formiranju nacionalnog građevinskog konzorcijuma koji bi povezao najbolje domaće izvođače, projektante, institute i bankare iza koga bi stala Vlada Srbije.

Taj konzorcijum bi omogućio srpskim građevinarima da budu konkurentni na stranim, ali i domaćim gradilištima. Kompanija je okupila oko sebe manje firme iz svih oblasti koje se naslanjaju na građevinu. Rodić smatra da država još uvek ima firme koje bi mogle da iznesu takav koncept.

- Da bi takav projekat zaživeo, te firme moraju da imaju posla u kontinuitetu, kao i da imaju status glavnog izvođača - kaže Rodić i dodaje da je reč o nizu malih i srednjih preduzeća koji bi pratili jedan takav konzorcijum.

Čekajući da zaživi konzorcijum, zvanična statistika je zabeležila da su srpski građevinari lane prihodovali u inostranstvu oko 300 mil EUR, od čega skoro polovinu u Rusiji, a potom u Crnoj Gori 12%, Nemačkoj 6,8% i Ugandi 6,3% prihoda.