Prihodi i rashodi po meri MMF – šta je predviđeno Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici za 2009.

Ovogodišnji prihodi od privatizacije trebalo bi da dostignu iznos od najmanje 75 milijardi dinara ili 2,25% BDP dok se od zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija očekuje priliv od oko 25 milijardi dinara što čini oko 0,75% BDP. To bi, procenjuje se, trebalo da bude dovoljno za pokrivanje očekivanog budžetskog deficita, koji ne bi smeo da premaši 1,75% BDP (58 milijardi dinara). Ipak, država će nastojati da ne dosegne taj limit već da ostvari dodatne uštede od 0,25% BDP. Ovi podaci navedeni su u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici Srbije za 2009. godinu koji je bio jedan od uslova za zaključivanje aranžmana sa MMF-om.

Procenjuje se da će primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju smanjiti prihode za 0,75% BDP dok će troškovi ulaganja u "Zastavu" iznositi 0,5% BDP. Očekuje se da povećanje akciza pokrije gubitke nastale zbog primene SSP (rečje o 0,25% BDP dodatnog prihoda). Od profitabilnih javnih preduzeća, pre svega "Telekoma", NIS-a i Aerodroma, zahtevaće se da u državnu kasu prebace 50% profita iz prošle godine (0,5% BDP), a sigurno neće biti daljih smanjenja poreza.

U Memorandumu se podseća da će plate u javnom sektoru biti usklađene samo sa rastom inflacije, bonusa neće biti, a zapošljavanje novih lica biće ograničeno na popunavanje ključnih radnih mesta. Osim toga, konstatovano je da će ove godine penzije ipak biti veće 13,5% u odnosu na prosek iz 2008. godine. Prema procenama državnih organa, glavni rizici za ovogodišnji budžet biće mogući niži prihodi od očekivanih i veća socijalna davanja što bi moglo da usledi ukoliko privredni rast bude manji od projektovanog. Osim toga, problem za budžet mogla bi da predstavlja potreba za većim izdvajanjima radi očuvanja finansijskog sektora, kao i niži privatizacioni prihodi od planiranih. Nepovoljna okolnost je i ako javna preduzeća prebace manje novca u državnu kasu, ali i ako međunarodne institucije budu kasnile s kreditima. Ali, ukoliko sve bude išlo po planu, budžetski minus u 2010. biće samo jedan odsto BDP što će pomoći uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, kao i još većim izdvajanjima za infrastrukturu.

Memorandumom je predviđena mogućnost eventualnog odlaganja prodaje državnih preduzeća zbog stanja na tržištu, ali je takođe precizirano da privatni kapital može da uđe u državna preduzeća posredstvom potpune ili delimične privatizacije, IPO, zajedničkog ulaganja ili ugovora o privatnom upravljanju preduzećima. Osim već najavljenje privatizacije "Galenike" (i obavljene prodaje NIS), u ovoj godini planirana je inicijalna javna ponuda akcija "Telekoma", a u toku 2010. godine i akcija Aerodroma "Nikola Tesla". U toku 2011. godine država bi trebalo da pronađe manjinskog partnera za EPS, a planirano je i ubrzano restrukturiranje Železnica.

U uvodnom delu Memoranduma navodi se da je glavni cilj programa održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti zbog naglog pogoršanja ekonomskih i finansijskih kretanja u okruženju. Program mera usmeren je na četiri glavna cilja: sprovođenje restriktivnije fiskalne politike, jačanje okvira za targetiranje inflacije, korišćenje akumuliranih rezervi finansijskog sektora uz jačanje spremnosti na suočavanje s finansijskom krizom, kao i sprovođenje politike strukturnih promena. U tekstu se ocenuje da su poremećaji na svetskim finansijskim tržištima počeli da se prenose na Srbiju. Problem naše zemlje jeste visok deficit tekućeg računa platnog bilansa (18% BDP), a pošto je i spoljni dug privatnog sektora znatno porastao, domaća ekonomija postaje osetljiva na iznenadna smanjenja priliva kapitala kao što je sada slučaj.

Referentna kamata kao sidro

U sferi monetarne politike nisu planirani veći zaokreti. Cilj je inflacija od osam odsto uz toleranciju od dva odsto u oba smera. Glavno oružje u rukama Narodne banke Srbije i dalje će biti referentna kamatna stopa, a biće zadržan i sadašnji režim kursa, što znači da će centralna banka intervenisati samo u slučaju velikih dnevnih oscilacija. U Memorandumu se navodi da je intenzivirano praćenje stanja u finansijskom sektoru, a kada je rečo bankama, MMF-u je predočeno da će državni udeo u bankama, ali i osiguravajućim društvima, biti postepeno privatizovan čim to dozvole uslovi na tržištu. Vlada bi, do marta, trebalo da usvoji akcioni plan za spajanje (pre privatizacije) četiri državne banke u jednu.

Projekcije

Ove godine očekuje se privredni rast od 3,5%, a naredne skok od 4,5%. Inflacija bi u 2010. trebalo da bude na nivou od 6,5%, a očekuje se i blagi rast izvoza, pad uvoza, kao i dalji rast privatnog spoljnog duga i rast deviznih rezervi (sa 8,1 milijarde u 2009. na 8,7 mlrd EUR u 2010. godini). Napredak u sprovođenju navedenih mera biće praćen na tromesečnom nivou kroz ispunjenje zadatih kriterijuma. Tako je, recimo, zacrtano da u martu inflacija bude 9,2%, u junu 8,6, septembru - 8,5, a na kraju godine osam odsto.

Kada je reč o dinamici trošenja budžetskih sredstava, planirano je da se do marta potroši najviše 190 milijardi dinara, do juna 360 milijardi, do septembra 535 milijardi, a do decembra - 708 milijardi dinara.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 26.1.2009.)