EU ograničava maksimalnu cenu poziva i poruka između država članica

U Evropskoj uniji je postignut dogovor da se ograniči maksimalna cena telefonskih poziva i SMS poruka između zemalja članica, što je deo šireg nastojanja da se ohrabre ulaganja u brze internet mreže.

Evropski parlament je ostvario pobedu posle višemesečnih pregovora, pošto su Evropska komisija i nacionalne vlade pristale da ograniče cene telefonskih razgovora u EU na 19 centi po minutu, a tekstualnih poruka na šest centi.

Potpredsednik Komisije zadužen za jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip ocenio je da je sporazum od suštinske važnosti za ispunjavanje sve većih potreba Evropljana da se povežu i da unaprede konkurentnost Evrope.

- Postavljamo osnovu za uvođenje mreže 5G širom Evrope - rekao je Ansip.

Ograničavanje cene razgovora unutar EU nije bilo deo predloga Evropske komisije iz 2016, ali je to postalo sporno pitanje kada su evropski poslanici počeli da insistiraju na tome. Ansip se u početku oštro protivio regulisanju cena, tvrdeći da je beskorisno ograničavati cenu tradicionalnih operatera kada potrošači sve više koriste telefonske aplikacije za pozive i slanje poruka u inostranstvo.

Telekomunikacione kompanije su tvrdile da su i ograničavanje cene međunarodnih poziva i ukidanje rominga 2017. godine oštri potezi koji bi mogli da smanje njihove prihode.

Komisija je u konačan dogovor ubacila klauzulu koja nacionalnim operaterima daje mogućnost da izuzme kompanije iz obaveze da ograniči cenu, ako mogu da dokažu da bi to uništilo njihov posao. Izvori upoznati sa dogovorom izjavili su da će on značiti da se cene neće promeniti u nekim zemljama u kojima su cene poziva sa drugim članicama EU već veoma niske.

Iako je ograničavanje cena poziva i poruka bilo u središtu poslednje faze pregovora, novi propisi uvode i meru čiji je cilj podsticanje operatera da više ulažu u izgradnju brzih internet mreža. Prema novom zakonu, telekomunikacione kompanije biće oslobođene nekih propisa, ako pristanu da investiraju u "novu mrežu veoma visokog kapaciteta" sa konkurentskim operaterima.

Komisija je najavljivala dogovor kao način da se poveća brzina i pokrivenost mrežama širom EU i da se poveća konkurentnost među operaterima. Strategija je deo plana Komisije da natera kompanije da više ulažu u ubrzanje zastarele telekomunikacione infrastrukture u EU. Da bi se dostigli ciljevi brzog interneta, potrebno je oko 500 mlrd EUR investicija, prema proceni Komisije.

U svom originalnom predlogu, Komisija je postavila za cilj da cela EU do 2025. ima brze internet konekcije od 100 megabita u sekundi, a škole, bolnice, državne institucije još brže.