"Zelena nedelja" – Sajam za koji nije postojao Berlinski zid

Sajam "Zelena nedelja" koji upravo proslavlja 74. rođendan sa gostima iz 56 zemalja sveta jedan je od najstarijih u Berlinu, i najpoznatijih u celoj Nemačkoj. Od malog lokalnog sajma, "Zelena nedelja" je prerasla u centralni događaj u sektoru proizvodnje hrane, poljoprivrede i hortikulture.

Od 1926, kada je prvi put organizovan, na Sajamu je učestvovalo više od 74.600 izlagača iz 117 zemalja sveta i oko 30 miliona posetilaca.

Od ulične prodaje do 7.000 m2 izložbenog prostora

Ideja o "Zelenoj nedelji" rodila se krajem 19. veka kada su se farmeri izdvajali po dugim nepromočivim kaputima i zelenim detaljima na odeći. Jedna nedelja godišnje bila je rezervisana za konferenciju Nemačke asocijacije poljoprivrednika ("Landwirtschafts-Gesellschaft") koja se održavala u Berlinu. Konferencija je ujedno bila i povod za okupljanje prodavaca koji su na ulicama oko mesta održavanja konferencije nudili sitne zanatske proizvode, hranu, kao i alate za stočarsku proizvodnju. Kako je vreme odmicalo, ulična prodaja postajala je sve organizovanija i uskoro je jedan od farmera- Hans Jurgen von Hake Turističkoj organizaciji Berlina predložio da se konferencija planirana za 1926. godinu upotpuni izlaganjem poljoprivrednih proizvoda na ulici Kaiserdamm. To je zapravo bio početak "Zelene nedelje", koja je ime dobila na predlog novinara.

Jurgenova inicijativa bila je prihvaćena s oduševljenjem, jer su dotadašnji događaji, kao što su izložbe konja, sitnih životinja i žitarica, bili raštrkani po celom Berlinu. Zahvaljujući novoj organizaciji oni su konačno bili okupljeni na 7.000 m2 u halama koje su obično služile za radio i izložbe automobila. Prve godine "Zelena nedelja" primila je oko 50.000 posetilaca. Najveći rekvizit na prvom sajmu bio je traktor od 100 konjskih snaga sa metalnim točkovima. Ova čudovišna naprava, četiri metara visoka, sa točkovima višim od čoveka, označila je početak poljoprivredne mehanizacije.

(Džinovski traktor, 1926.)

U vreme održavanja prve "Zelene nedelje", jedna petina prestonice Nemačke bavila se poljoprivredom i hoirtikulturom. Unutar grada bilo je 45.000 konja, 25.000 svinja, 21.000 muznih krava i više od pola miliona živine. Zemlju je u svom vlasništvu je imalo oko 200.000 stanovnika Berlina.

Naučna i tehnička dostignuća

U godinama koje su usledile "Zelena nedelja" beležila je razvitak i postala mesto prezentacije brojnih naučnih i tehničkih dostignuća. Na primer, 1928. godine predstavljena je sprava koja je poslužila za demonstraciju pretpostavke da psi uvek prate trag čoveka a ne svoj instinkt. Zatim, na petom sajmu "Zelena nedelja", 1930. godine, predstavljena je mašina koja je, zahvaljujući rotacionom sistemu, mogla da 5.000 jaja drži svežim skoro godinu dana!

(Sprava za sveža jaja, 1930)

Stabljika kao zaštitni znak

Od 1934. Sajam pada u ruke nacista i njihove nacionalne poljoprivredne organizacije poznate kao Reichsnahrstand. Do tada, izložbeni prostor proširio se na 72.000 m2, nudeći poestiocima raznovrsnot proizvoda, razne spektakle i prezentacije. Godine 1936. dve stilizovane stabljike pšenice na zelenoj pozadini, rad Wihelm Holter, prihvaćene su kao simbol "Zelene nedelje".

Sajam nije bio održan 1938. godine zbog epidemija koje su vladale u tom periodu, a naredna "Zelena nedelja", poslednja u sledećih nekoliko godina, bavila se temom koja je i danas u žiži interesovanja- zdravom hranom i kalorijskom vrednošću namirnica.

Ujedinjenje Berlina i pre pada zida

Godine koje su usledile obeležio je rat, glad i razaranje. Međutim, berlinski zemljopsednici i poljoprivredni proizvođači pokazali su neverovatnu snagu i entuzijazam kada su obnovili "Zelenu nedelju" u krajem leta 1948. godine. Oko 59 izlagača predstavilo je proizvode na Sajmu pod najtežim mogućim okolnostima, s obzirom na to da su tri oblasti u zapadnom Berlinu imale struju samo od 9 do 11 časova ujutru i od 23 časa do 1 sat po ponoći. Svi kopneni i vodni putevi bili su blokirani od strane Sovjetskog Saveza.

(Voće i povrće, 1048.)

Na dan otvaranja "Zelene nedelje" 250 britanskih i 357 američkih aviona 24 časa snabdevalo je zapadni deo Berlina brojnim prizvodima. Na Sajmu je bilo dosta voća i povrća, što je za te uslove bila luksuzna roba, a ono što je na mnogim štandovima izgledalo kao šunlka i kobasica zapravo je bilo napravljeno od kartona.

"Zelena nedelja" drugi put se rodila 1949. godine kada je lokalna kompanija "Berliner Ausstellungen" preuzela odgvoronost za organizovanje sajma. Internacionalnu dimenziju sajam dobija 1951. godine kada je holandski izlagač predstavio privlačnu piramidu napravljenu od povrća. Među oduševljenim posetiocima se našao i nemački kancelar Konrad Adenauer.

(Piramida od povrća, štand Holandije, 1951.)

U narednom periodu broj stranih izlagača neprestano je rastao. Do 1961. godine "Zelena nedelja" bila je omiljeno mesto okupljana poljoprivrednika u tadašnjoj Nemačkoj demokratskoj republici. Uprkos prilično teškim okolnostima na granici sa istočnim blokom, između 30% i 50% posetilaca dolazilo je upravo sa istočne strane. Do 1954. prihod od prodaje akreditacija iznosio je, za te uslove, neverovatnih pola miliona nemačkih maraka, dok se izložbeni prostor proširio na 30.000 m2 i obuhvatao devet hala.

Internacionalna dimenzija "Zelene nedelje"

Zelena nedelja, prvi put posle pada Berlinskog zida, bila je održana 13. avgusta 1961. godine, i bio je to izuzetan izazov za organizatore koji su morali da pokažu njegovu veličinu i van zidom utvrđenog prostora. Ispred "Zelene nedelje" 1962 godine stao je tadašnji predsednik federacije Heinrich Lubke.

Od 669 izlagača samo polovina njih bila je iz Nemačke, dok su ostali gosti pristizali iz svih krajeva sveta.

Još tada, 50 zemalja uglavnom iz zapadne Evrope, ali i Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Izraela, Maroka, bili su stalni izlagači. Više od 438.000 posetilaca popilo je 100.000 čaša vina, pojelo 300.000 jabuka i 65.000 porcija jogurta, na standu Nemačke, što je izazvalo veliki odjek u svetskoj javnosti. Stand Francuske gotovo da je ostao bez proizvoda, a do kraju sajma bilo je otvoreno i pojedeno više od 54.000 ostriga.

(Drvo od kobasica, Štand Turske, 1976.)

Jačanje Sajma posle ujedinjenja Nemačke

"Internacionalna Zelena nedelja" doživela novo osveženje 1990. godine zahvaljujući ujedinjenju Nemačke. Sajam postaje, ne samo centralni događaj u oblasi poljoprivrede, sektora proizvodnje hrane i hortikulture, već i mesto održavanja brojnih seminara, radionica, konferencija i simpozijuma. Jedan od najznačajnijih je Internacionalni forum poljoprivredne politike koji organizuje Asocijacija nemačkih poljoprivrednika (DBV).

(Zelena nedelja 2009.)

Svake naredne godine "Zelena nedelja" imala je sadržaj više i novo iznenađenje za posetioce čiji je broj neprestano rastao.

U 2005. održan je prvi sajam posle proširenja Evropske unije na Istok, čime je ta zajednica postala najveće jedinstveno tržište u zapadnom svetu, a Berlin mesto okupljanja političara i eksperata iz svih oblasti privrede.

Ni danas, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, broj izlagača na "Zelenoj nedelji" nije opao ni za jednog učesnika, što je još jednom potvrdilo njegovu istrajnost i poziciju koju je gradio tokom proteklih decenija.

T.S.