Piju li građani Srbije kvalitetne lekove? - Iako retko, krivotvore se sve grupe medikamenata
Komentari
(Foto: Pavel Kubarkov/shutterstock.com)
Direktor ove Vladine agencije, koja se sama finansira, i u budžet prebacuje višak novca, kaže da iza svake dozvole za lek, svakog sertifikata analize, upisa medicinskog sredstva u registar, koji potpiše, stoji ogroman, odgovoran rad stručnjaka ALIMS.
Na pitanje kako se obezbeđuje sigurnost tržišta, s obzirom na to da je falsifikovanje lekova najbrže rastući kriminal u svetu, sa godišnjom zaradom iznad 30 mlrd USD, sagovornik Novosti kaže da se to postiže kako strogom proverom koju svaki lek mora da prođe prilikom registracije, da bi uopšte dobio dozvolu za promet, tako i sistematskim i vanrednim kontrolama, u saradnji sa inspekcijom Ministarstva zdravlja.
- Iako su relativno retki na našem tržištu, falsifikovani lekovi, ipak, predstavljaju veliki rizik.
- Sad se krivotovore sve grupe lekova. Ranije su to bili preparati za potenciju i mršavljenje, a sada su to i antibiotici, kondomi, kao i različite terapije za ozbiljna zdravstvena stanja.
Jaćović dodaje da godišnje rešavaju između 300 i 400 zahteva za registraciju humanih lekova.
- Priliv je sve veći. Recimo, samo u decembru prošle godine primili smo čak 265 zahteva za registraciju. Uz to treba uračunati hiljade obnova, varijacija, oglašavanje, kao i mnogobrojne druge vanredne zadatke. U Srbiji postoje 6.362 registrovana leka za humanu primenu, 1.290 za veterinarsku, i čak 39.693 medicinska sredstva. To je dobar pokazatelj da je pacijentima i zdravstvenim radnicima dostupna široka paleta terapeutskih i dijagnostičkih opcija.
Svi zahtevi za registraciju se dodaje, rešavaju u skladu sa rokovima koji važe i u zemljama EU, što znači 210 dana za nacionalnu proceduru, odnosno 150 dana za lekove centralizovano registrovane u EU, ne računajući dopunu dokumentacije.
- ALIMS godišnje odobrava i oko 100 novih kliničkih ispitivanja, koja se procenjuju i sprovode uz najviše etičke norme i kontrolišu do samog kraja. One su uglavnom treće faze, što znači da se kontroliše lek čije se pozitivne osobine već znaju. Ovaj način dostupnosti leka može da predstavlja spas za životno ugrožene pacijente kojima je neophodna najnovija i skupa terapija, recimo u onkologiji, kod autoimunih bolesti, u psihijatriji, a naročito je važna oblast retkih bolesti.
Zbog izmena pravilnika o kliničkim ispitivanjima i znatnog skraćenja rokova i elektronskog podnošenja aplikacije, najavljuje, očekuju i veliki porast broja studija u 2018. i narednim godinama.
Tagovi:
ALIMS
Saša Jaćović
falsifikovanje lekova
kvalitet lekova u Srbiji
kvalitet lekova na srpskom tržištu
registracija lekova
humani lekovi
klinička ispitivanja lekova
lek
lekovi
medikament
medikamenti
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.