Institucije Republike Srbije tek uvode kodeks oblačenja - Zakon za mini suknje

Ako biste u ovom trenutku poželeli da u republičku ili saveznu skupštinu uđete u karnevalskom kostimu, formalno gledano, niko ne bi imao prava da vas vrati sa vrata i pošalje u prvi butik, jer u ovim skupštinama ne postoji pravilnik koji bi regulisao oblačenje zaposlenih i – posetilaca. Takve nadležnosti nemaju ni portiri u zgradi vladi Srbije, a deficit ovog kodeksa uredno beleži i oko kamere, koje u pauzi između skupštinskih zasedanja „šeta” po hodnicima ili snima posetioce konferencije za novinare. A ova „šetnja” primorava nas na malo samokritike i na sopstveni račun, jer na tim snimcima neretko možemo videti kolege s (raskopčanim) košuljama veselih boja, bermudama i naočarima za sunce u kosi. Koleginice su za bitnu nijansu maštovitije – tako da su bretele, mini suknje, papuče, majice s polugolim leđima i ostali „plažni” suveniri sastavni deo skupštinske „razglednice”.

Iako kodeks oblačenja u pisanoj formi ne postoji ni u jednom poslaničkom klubu, većina poslanika ističe da osobe na platnom spisku Narodne skupštine uglavnom poštuju osnovne postulate pristojnosti. A to znači da muškarci nose odela smirenih boja, a žene izbegavaju prekratke suknje i majice koje otkrivaju gola ramena.

U skupštinskoj sali klima vrlo dobro funkcioniše i nema opravdanja da se na zasedanje dolazi s bretelama ili u papučama. U ostalim kancelarijama republičkog parlamenta ne postoji erkondišn, ali se zaposleni uglavnom oblače pristojno.

Miloš Jevtić iz Demokratske stranke kaže da rukovodstvo DS-a radi na unifikaciji kodeksa oblačenja – od opštinskog do saveznog nivoa, a taj kodeks podrazumeva nošenje odela tamnih boja i decentno oblačenje dama. S druge strane, generalni sekretarijat predsednika Srbije ima vrlo eksplicitno definisan kodeks odevanja. Naime, dame ne mogu da ušetaju u prostorije Predsedništva u patikama, klompama, nanulama i previše otvorenim sandalama, a poželjan „look” podrazumeva suknju ili pantalone, sako i cipele ili sandale. Sako može biti zamenjen košuljom ili džemperom na raskopčavanje, ukoliko nije suviše uzak ili kratak, dekoltiran, a zaposlenim damama se savetuje da obrate pažnju na slaganje boja i vrste materijala. Uz to, savetuje se izbegavanje čarapa „napadnih” boja i dezena.

Optimalna dužina suknje je deset santimetara iznad kolena – suknja može biti duža, ali ne i kraća, ističe se u ovom kodeksu. Damama je dozvoljeno nošenje haljina pristojne dužine, uz uslov da nisu dekoltirane, providne ili pripijene uz telo. Takođe se preporučuju diskretna šminka i nošenje nakita sa merom.

Muški poslovni izgled podrazumeva uredno i ispeglano odelo, košulju, kravate i cipele. Zaposleni se podsećaju da su najpogodnije boje za odela – crna, siva, braon i teget i savetuju im se da izbegavaju intenzivne boje odela. Leti je dozvoljeno nositi odelo svetlijih nijansi. Košulje ne moraju biti jednobojne, ali je poželjno da su diskretnog dezena.

Odelo ne čini čoveka, ali odevanje jeste način neverbalne komunikacije, ističu psiholozi, a Srba Jovanović, predsednik Društva Srbije za odnose s javnošću i direktor konsultantske firme Hauska & Partner objašnjava da „ako izuzmemo profesije u kojima je odeća tradicionalno službeno određena (vojska, crkva, lekarske profesije), odevanje se u svetu propisuje kodeksima poslovnog oblačenja ili unutrašnjim pravilnicima. I to u većini profesija koje dolaze u kontakt sa strankama, poslovnim partnerima ili korisnicima usluga”.

„Pravila oblačenja se primenjuju i u onim organizacijama u kojima se načinom odevanja dopunjuje utisak o ozbiljnosti organizacije. Interesantno je, međutim, da pravila u nekim firmama uvažavaju lokalne klimatske uslove, tako da je recimo zaposlenima u jednoj međunarodnoj kompaniji u Srbiji, dozvoljeno da leti odstupe od obavezne kravate i sakoa – osim kada se radi o sastancima. S druge strane, i u internacionalnim korporacijama ima izuzetaka, tako da neki zaposleni u informacionim tehnologijama imaju slobodu da se oblače po sopstvenom izboru, jer se računa da je najvažniji njihov kreativni doprinos. Uz to, menadžeri smatraju da se bolji rezultati rada postižu ako kreativci nose ono u čemu se prijatnije osećaju”, ističe Srba Jovanović.

Naš sagovornik takođe primećuje da kodeks oblačenja nedostaje nizu profesija i firmi u našoj zemlji – počev od gradskog saobraćajnog, pa do zaposlenih u nekim domaćim bankama.

Iako se i u nekim privatnim bankama iza šaltera viđa šaroliko obučeno osoblje, način odevanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije utvrđen je Pravilnikom o unutrašnjem redu u objektima NBS, koji je na snazi od juna 2003. godine. Prema tom pravilniku zaposleni su dužni da pri dolasku na posao budu pristojno odeveni. Muškarci mogu da nose odelo, košulju ili majicu sa kragnom, kravatu i cipele. Žene mogu da nose suknju ili haljinu ne kraću od pet santimetara iznad kolena, sako, pantalone, zatim bluzu, košulju ili majicu – pod uslovom da nije providna, kratka ili s velikim dekolteom, cipele ili poluzatvorene sandale, uz diskretnu šminku i nakit. Zaposlenima nije dozvoljeno da nose farmerke, sandale i papuče. A ova pravila odevanja važe i za sve druge osobe koje po bilo kom osnovu u toku radnog vremena borave u objektima Narodne banke Srbije.