Hitna pomoć, BIA i kontrolori leta neće smeti da štrajkuju - Nacrt novog zakona spreman za javnu raspravu

Posle 22 godine radnici i poslodavci dobiće novi zakon o štrajku kojim se širi krug onih koji neće smeti da obustave rad. Trenutno je nacrt u fazi javne rasprave.

Ključno je to da će se propisom definisati šta je minimalni proces rada koji mora da se ostvari u slučaju štrajka, ali proširuje se i krug onih koji neće moći da na taj način iskažu nezadovoljstvo.

Tako profesionalni pripadnici vojske, BIA, Hitna pomoć, kontrola leta specijalne i posebne jedinice policije neći moći da štrajkuju.

Kako kaže ministar Zoran Đorđević, možda je najveća novina obezbeđivanje minimalnog procesa rada.

- Sada želimo da bude uređeno ili zakonom ili kolektivnim ugovorom. To je najveća novina što ćemo morati unapred da znamo koji je to minimalni proces rada koji u slučaju štrajka mora da bude omogućen - naglasio je Đorđević.

Da je novi zakon o štrajku bio potreban, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

- Primedbe se odnose na ograničenje štrajka i njegovu zabranu. Kod ograničenja minimuma procesa rada, kolektivnim ugovorom će se precizirati šta je to. Međutim, postoji član zakona koji kaže da u određenim izuzetnim slučajevima i članu štrajkačkog odbora poslodavac može da odredi da radi. Po nama, ne bi smelo da postoji ijedan izuzetak. Ako poslodavcu date mogućnost da jednog iz štrajkačkog odbora izvuče, onda se štrajk razvodnjava - ukazuje ona.

Mnogo toga očekuje se od javne rasprave, koja će u maju biti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Zasad nema dogovora između poslodavaca i sindikata o spornim pitanjima. Zato je i doneta odluka da se krene u razgovore, kako bi se čula prihvatljiva rešenja, ali i da bi novi zakon bio usvojen.

Kamen spoticanja, kako piše Blic, jeste da zasad nema dogovora o pravu poslodavca da privremeno zatvori kompaniju i na taj način spreči gubitak prouzrokovan prekidom rada sve dok se ne pronađe rešenje.

Takođe, sporno je i definisanje šta su zanimanja od opšteg interesa. Po nacrtu zakona, kao delatnosti od opšteg interesa propisuju se delatnosti u kojoj prekid rada li obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva.

To su delatnosti u oblasti elektroprivrede, saobraćaja i informisanja, PTT usluga, komunalne delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite. U ovim delatnostima je moguć štrajk ali samo ako se organizuje minimum procesa rada.