Srbija sve privlačnija stranim turistima - Više od pet miliona noćenja zabeleženo tokom 2017.

Srbija doživljava pravi turistički bum, vidljiv golim okom. Ne samo zbog domaćeg turizma koji je u fazi preporoda, već i zbog sve većeg dolaska stranih turista, kojih je u prošloj godini bilo 1,49 miliona. A gde su turisti, tu je i zarada, a i šansa za nju.

Za deset godina, ukupan broj i stranih i domaćih gostiju je u porastu. Prosek popravljaju strani turisti. Od 2008. kada je broj domaćih turista iznosio 1,6 miliona do 2014. kada je bio 1,16 miliona zabeležen je pad, tada nastaje preokret i rast, ali toliki da još nije dostigao 2008. godinu.

U 2017. bilo je 1,58 miliona domaćih turista. S druge strane za deceniju, broj stranih turista je dupliran (sa 646.384 stranaca u 2008. do 1.497.173 u 2017.)

Slična situacija je i sa noćenjem turista. Pre deset godina zabeleženo je 5,93 miliona noćenja domaćih turista, dok u 2017. 5,15 miliona. Najmanje je bilo 2014. - 3,92 miliona, ali od tada trend se menja i ide u pravcu rasta. Za razliku od domaćih, iz godine u godinu raste broj noćenja stranih turista i on je u odnosu na 2008. tri puta veći (sa 1,39 miliona do 3,1 milion, koliko je bio prošle godine).

Najviše borave u prestonici. Tradicionalno, strani turisti su najbrojniji za doček Nove godine, i to u Beogradu - 130.000, a procene su da je direktna korist bila 30 mil EUR.

Ali tokom godine ih ima i zahvaljujući nautičkom turizmu. Međutim, ovaj potencijal još nije dovoljno iskorišćen. Srbija leži na 76 dužih reka i 50 kraćih, ima devet većih i 114 manjih jezera, a nautička privreda još nema status potencijalno jake privredne grane.

Potencijal za nautički turizam mogao bi u Srbiji da obuhvati 3.500 kilometara plovnih puteva i 50 kilometara vodne površine na raznim vrstama jezera, a od toga bi se moglo za nautički turizam koristiti najmanje 6.000 kilometara priobalja. Procene su da bi na ovaj način moglo da bude upošljeno čak pet hiljada ljudi.

Ipak uprkos neiskorišćenim potencijalima, u januaru, prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv od turizma bio je u porastu za 21 odsto, u odnosu na januar 2017. i iznosio je 93 mil EUR. I prošla godina bila je rekordna u odnosu na 2016. (rast 13,4 odsto) odnosno prihodovali smo od turizma 1,18 milijardu evra!

A šta pokazuju poslednji podaci? Statistika je izbrojala i da je u januaru i februaru kod nas boravilo 363.310 turista. Od toga domaćih gostiju 204.241, a stranih 159.069 (rast 17 odsto). Najviše iz Bugarske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Makedonije, Grčke, Kine (uključujući i Hong Kong), Turske i Slovenije.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija najveći porast broja dolazaka je kod turista iz Kine i Izraela. Prvi put, zahvaljujući direktnoj liniji i bezviznom režimu, Kinezi su se našli na osmom mestu.

Ako je suditi po početku i ova godina biće odlična, u prva tri meseca podeljeno je 32 hiljade vaučera za odmor u Srbiji što je 30 procenata više u odnosu na isti period prošle godine, kada je tokom cele godine 90.000 građana iskoristilo vaučer.

Renata Pindžo, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija objašnjava šta je uzrok turističkom bumu.

- Unapređenje putne železničke infrastrukture, stabilnost, činjenica da je aerodrom Nikola Tesla u Beogradu definitivno regionalni centar sa oko 5,3 miliona putnika u 2017. godini, ali i osnivanje nacionalnog prevoznika Air Serbia, politika otvaranja prema svetu i uspostavljanja bezviznog režima sa zemljama koje predstavaljaju najbrže rastuća turistička tržišta doprinela su povećanju broja stranih turista. Srbija je i prva u Evropi uvela bezvizni režim za turiste iz Kine. Takođe, bezvizni režim je uspostavljen i prema drugim velikim tržištima kao što su Indija, Iran, Malezija, a od ranije Rusija, Turska... - ističe Pindžo i dodaje da je za jednu destinaciju ključno da bude atraktivna za organizovane grupe stranih turista, a što važi i za Srbiju, pa je doneta Uredba kojom se domaće turističke agencije podstiču kako bi unapredile organizovan turistički promet.

To je imalo za rezultat buđenje svesti naših građana da je Srbija predivna i privlačna turistička destinacija, u kojoj je dobro provesti godišnji odmor ili makar jedan njegov deo. To je imalo za rezultat porast broja vaučera.

- Tu su i krediti po izuzetno povoljnim kamatnim stopama od jedan odsto, namenjeni privatnom sektoru za podsticanje i unapređenje kvaliteta turističke ponude. Dobrim rezultatima doprinele su i promotivne kamapnje Turističke organizacije Srbije, posebno kada je reč o globalnim medijima, ali i onlajn uz primenu najsavremenijih platformi i društvenih mreža. U proteklom periodu bili smo uspešni i kada je reč o pripremi i regalizaciji projekata koji su finansirani iz donatorskih izvora, projekti poput revitalizacije Golubačke tvrđave, uvođenje novih tehnologija u cilju prezentovanja Feliks Romulijane - zaključuje Renata Pindžo.