Nova Uredba podelila investitore prema planiranom broju novozaposlenih - Omogućene subvencije i za razvoj softvera i za banjske hotele

Podela investicionih projekata prema broju radnika koje bi trebalo da zaposle, kao i uvođenje dve nove oblasti za koje se mogu dodeliti sredstva, glavne su novine nove uredbe o privlačenju stranih ulaganja.

Dokument, čiji je zvaničan naziv Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, stupio je na snagu sredinom marta, a u odnosu na prethodnu, donetu krajem 2016. godine, razlike nisu velike.

Kako u razgovoru za eKapiju objašnjava Marko Janićijević, advokat Advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza, nova Uredba se dosta oslanja na prethodnu u pogledu materijalnih uslova i predstavlja kontinuitet u dodeli sredstava podsticaja za privlačenje investicija.

- Najznačajnija novina je u podeli investicionih projekata, a samim tim i kriterijuma za analizu, u zavisnosti od broja lica koja će biti zaposlena, odnosno da li će biti do 100 ili više od 100 novozaposlenih po konkretnom projektu. Takođe, novine postoje i u oblastima u kojima se sredstva mogu dodeliti, te je od sada to moguće i za sektor razvoja softvera - ako je u funkciji unapređenja proizvoda, proizvodnog procesa ili pružanja usluga međunarodne trgovine), kao i za projekte usluga hotelskog smeštaja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je utvrđeno područje banje. Treba istaći i da je ukinuto pravilo da se sredstva mogu dodeliti za projekte u sektoru ribarstva, što je bilo dozvoljeno po prethodnoj uredbi - navodi Janićijević.

Kako dodaje, novom uredbom se menja procedura dodele sredstava koja se sada razlikuje u odnosu na broj novozaposlenih, jer najnovije izmene donose predvidljivost i jasno propisane kriterijume za ocenu investicionog projekta do 100 novih zaposlenih.

Iz Ministarstva privrede potvrdili su eKapiji da je jedna od glavnih novina uvođenje sistema bodovanja za investicione projekte koji podrazumevaju do 100 novozaposlenih. Odgovarajući broj bodova biće dodeljivan na osnovu iskustva u obavljanju delatnosti, procene povrata investicije, poslovnih rezultata, pokazatelja zaduženosti... Minimalan broj bodova za dodelu podsticaja je 2,5, a sistem bodovanja (po EUROSTAT metodologiji) je uveden da bi se već u prvoj fazi razmatranja većeg broja prijava napravila selekcija.

Takođe, iz ministarstva ističu da su Uredbom uređeni sadržina i način objavljivanja javnog poziva za dodelu podsticaja za projekte kojima se zapošljava do 100 novih zaposlenih, a definisano je i da se odluka o dodeli sredstava za ulaganja od posebnog značaja i projekte kojima se zapošljava više od 100 novih ljudi donosi bez javnog poziva.

Marko Janićijević naglašava da se dodela sredstava podsticaja za investicione projekte do 100 novih zaposlenih sprovodi isključivo po javnom pozivu, dok za projekte koji podrazumevaju više od 100 novih radnika investitor u svakom trenutku može podneti Pismo o namerama (čiji je sadržaj propisan) Razvojnoj agenciji Srbije.

U prethodnoj uredbi je bio definisan i pojam ulaganja od posebnog značaja - za investicije od minimalno 5 mil EUR, uz zapošljavanje više od 500 novih radnika. Nova uredba spojila je ulaganja od posebnog značaja i projekte kojima se zapošljava više od 100 novih radnika, i definisala na koji način i u kojim sektorima se u ovoj kategoriji investicija mogu dodeliti sredstva.

Tako se podsticajna sredstva odobravaju za ulaganja u proizvodnom sektoru od najmanje 500.000 EUR, kojima se obezbeđuje zapošljavanje više od 100 radnika, i za investicione projekte u sektoru usluga međunarodne trgovine sa ulaganjem od minimalno 150.000 EUR i zapošljavanjem više od 100 novih zaposlenih. Takođe, ovde su svrstani i projekti u sektoru poljoprivrede kod kojih je investicija najmanje 2 mil EUR i zapošljavaju najmanje 25 novih radnika, kao i u sektoru usluga hotelskog smeštaja u banjskim područjima čija je minimalna vrednost 2 mil EUR, uz zapošljavanje najmanje 70 novih ljudi.

Pre subvencija potrebna analiza

Program podsticajnih sredstava postoji skoro od 2007. godine i uvek je bio regulisan Uredbama Vlade Srbije koje su se menjale i koje su donošene na godišnjem nivou.

- Tokom svih ovih godina, pravila su se dopunjavala, menjala, precizirala, tako da sada imamo jasniji pravni okvir i procedure nego što je to bio ranije slučaj. Takođe, postoji i javni interes da se kroz praksu menjanja uredbe na godišnjem nivou pored unapređenja samog pravnog okvira stvore i uslovi da se privuku konkretni investitori u konkretnim sektorima, a u cilju daljeg unapređenja razvoja Republike Srbije i opština i gradova gde bi se investicioni projekat realizovao - kaže Marko Janićijević.

Za razliku od njega, Milan R. Kovačević, konsultant za investicije, smatra da je država već napravila previše grešaka kada su u pitanju podsticaji za investitore. U razgovoru za eKapiju on navodi da bi pre bilo kakvih izmena u pravnom okviru, trebalo najpre uraditi analizu i utvrditi kojim sektorima su najpotrebnije subvencije.

- Dosta srljamo da bismo ostvarili planirani privredni rast, a ne razmišljamo previše o dodatnoj vrednosti koju bi trebalo da donesu nova ulaganja. Jedini benefit prilikom dolaska pojedinih stranih investitora, koji ovde otvaraju fabrike samo zbog subvencija i jeftine radne snage, jesu upravo te, inače niske, plate koje će dobijati radnici, i određeni porezi i doprinosi koje će po tom osnovu ubirati država - ističe Kovačević i dodaje da će se loši efekti podsticaja za investitore pokazati na duže staze.

On, takođe, kaže da su uslovi, odnosno kriterijumi za privlačenje investicija postavljeni tako da praktično omogućavaju konkurisanje samo stranim investitorima.

Pravna (ne)sigurnost

Na pitanje kako na privredni život i investicije u Srbiji utiče skoro redovno godišnje "ažuriranje" Uredbe, Marko Janićijević odgovara da je opšti princip da često menjanje pravnog okvira donosi veću neizvesnost i nesigurnost u planiranju i poslovanju.

- Tako i kod promene uredbe koja reguliše pitanje podsticajnih sredstava uvek imate mogućnost da se uslovi i kriterijumi pogoršaju, ili procedure značajno otežaju i zakomplikuju. To jeste realan rizik koji se ne može izbeći jer zavisi od volje države. Međutim, do sada su izmene programa podsticajnih sredstava koji sprovodi Republika Srbija uglavnom išle uzlaznom putanjom u smislu poboljšanja procedura i jasnoće uslova dodele sredstava.

Kao jedinu stavku koja se može istaći kao korak unazad, gledano iz pozicije investitora, sagovornik eKapije navodi ukidanje mogućnosti investitorima da povrate deo ulaganja u infrastrukturu, a što je poslednji put bilo regulisano uredbom objavljenom 2014. godine.

- Postoji tendencija i dalja očekivanja da će sve do momenta pristupanja EU, kada će čitav program podsticajnih sredstava biti onemogućen u sadašnjem obliku, država uređivati pravni okvir na način da će nastaviti da Srbiju predstavlja kao atraktivnu destinaciju za investicije, koja će biti privlačna i novim i postojećim investitorima. Ne treba zaboraviti da naročito strane investicije otvaraju nova radna mesta, donose nove tehnologije, podstiču inovacije i angažuju lokalna mala i srednja preduzeća kao snabdevače, čime ih integrišu u globalno tržište - zaključuje sagovornik eKapije.

Visina subvencija ostala ista

Da podsetimo, i u novoj uredbi ostali su isti iznosi sredstava koja mogu biti dodeljena, a koja se određuju u odnosu na opravdane troškove ulaganja. Najveće subvencije po radnom mestu, u iznosu od 7.000 EUR, predviđene su za investicije na teritorijama koje su po stepenu razvijenosti svrstane u devastirana područja.

Isti je ostao i rok za realizaciju investicionog projekta i otvaranje novih radnih mesta - tri godine, uz mogućnost da se eventualno produži do najviše 5 godina od dana podnošenja prijave, po odobrenju Saveta za ekonomski razvoj.

Marko Andrejić

Kompletnu Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija možete pogledati u PDF fajlu