Moralni kapitalizam – da li je to moguće?

(Stephen Young)

Poverenje javnosti u korporacije širom sveta danas je na vrlo niskom nivou, a cinizam je veoma prisutan u korporativnoj komunikaciji prema javnosti. Danas je uvreženo mišljenje da je razgovor o društvenoj odgovornosti velikih kompanija samo prazna priča i da javni interesi nikada ne mogu da se usaglase sa interesima korporacija. Oni koji zastupaju javne interese napadaju pohlepu i gramzivost privatnih firmi, dok oni koje govore u ima privatnog sektora kažu da su im "najvažniji interesi njihovih deoničara".

Pitanja koja su danas vrlo aktuelna pomenuta su čak i u delima Adama Smitha, još davne 1776 : "Da li je moguće da korporacije maksimalizuju svoj profit, a da u isto vreme budu društveno korisne? Da li je to poželjno? Da li je naivno uopšte to pokušavati? Da li ignorisanje aspekta društvene korisnosti u potrazi za profitom u suštini postavlja ograde i limite za dalji razvoj kapitalizma, praveći ga manje kreativnim, manje dinamičnim i manje održivim?”. Ovim pitanjima na globalnom nivou se bavi nezavisna organizacija Caux Round Table, mreža biznis lidera koji rade na promovisanju moralnog kapitalizma.

Moralni kapitalizam pretstavlja socijalno filozofski koncept baziran na etičkim principima. Glavna teza navodi da su briga i društvena odgovornost jako bitne za unapređenje slobodnog tržišnog kapitalizma. Šta više, u CRT tvrde da je za uspešnost i održivost svakog binisa veoma bitan aspekt brige za društvo u kome operiše. Koncept moralnog kapitalizam je detaljno iznesen u knjizi gospodina Stephena Younga, direktora Caux Round Table.

Još je Adam Smith, koji se često pominje kao otac kapitalizma, u svom ranijem delu (The Theory of Moral Sentiments in 1759), upotpunio svoju viziju kapitalističkog sistema elementima pravde, korektnosti i poštenja. Smith naravno nije video ni sebičnost, ni pohlepu kao bitne vrednosti u kapitalizmu a smatrao je da su sve oblasti ljudske aktivnosti – ekonomske, socijalne, moralne i političke međusobno protkane i uzajamno zavisne. Nemoguće je biti uspešan u nekoj od tih oblasti a zanemarivati druge. Međutim, u 19. pa i 20. veku postaje dominantna mnogo drugačija forma kapitalizma, tu formu kapitalizma g-din Stephen Young, u svojoj knjizi, naziva "brutalnim" kapitalizmom. Ona je dobrim delom uzrokovala "društveni darvinizam", filozofiju koja je u suštini imala tezu da drustvo funkcionise najbolje kada je princip "preživljavanja najjačeg" primenjen sa minimalnim uzdržavanjem ("laissez faire" – pusti da se dešava). Ovaj način razmišljanja, primenjen na kapitalisticku ekonomiju, vodio je tome da se lični iteresi podignu na nivo ključnih vrednosti sistema.

Popularnost "laissez faire" ekonomske filozofije je dosta opala posle neprijatnih konsekvenci depresija i ratova, ali je uspela da napravi iznenađujući oporavak u poslednje dve decenije. U kontinuiranim debatama oko korporativnog upravljanja i transparentnosti, "društveni darvinisti" se kriju iza paravana "deoničarskog interesa" da bi konzistentno odbijali ideje koreknog korporativnog ponašanja (u skladu sa održivim poslovnim principima i javnim odgovornostima). U isto vreme svedoci smo da se u medijima nastavljaju priče korporativnih skandala, neverovatne pohlepe i zapanjujućeg nepoštovanja javnih interesta. U ovakvom okruženju nije čudo da je privatni biznis viđen kao prirodni oponent javnom dobru.

Knjiga Stephena Younga, "Moralni Kapitalizam", međutim insistira da ne mora da bude tako i da je moralni kapitalizam moguć. Kompanije mogu u svoje funkcionisanje ugraditi aspekt brige za javno dobro bez žrtvovanja profitabilnosti. Radeći ispravne stvari za društvo, što u svojoj minimalnoj formi može da bude barem to da ne rade štetu, korporacije mogu da učvrste svoje ciljeve i integrišu ih u svoju kulturu. Kada bi sve korporacije prepoznale ovo, kapitalizam bi bio više održiv sistem, ako ništa drugo bio bi efikasniji i svakako mnogo bolje društveno prihvaćen. U svojoj suštini moralni kapitalizam znači ne zanemarivati interese drugih u realizaciji ličnih korporativnih interesa. To znači da se korporacije bave i time kako da prošire koncept korporativnih vrednosti na način da obezbede koheziju potreba vlasnika kapitala sa potrebama ostalih zainteresovanih strana.

Pravi put je da korporacije postanu odgovorne za sve one poslovne aktivnosti kojima utiču na javne interese a da radeći tako kreiraju i vrednost za svoje deoničare. To je model koji je još Adam Smith opisao kao "lični interes sagledan u celini". Drugim rečima, biznis da bi bio uspešan i održiv mora naći ravnotežu u mešavini interesa sa principima vrednosti koji su u saglasnosti sa javnim dobrom. Svakom biznisu je potrebno više nego finansijski kapital da bi prosperirao, potreban mu je ljudski, fizički i društveni kapital, reputacija biznisa je jako važna. Sve te forme kapitala traže da budu mobilisane da bi proizvele dobra i servise i kreirala povraćaj adekvatan za održivo poslovanje. Neuspeh u mobilizaciji bilo koje forme kapitala će jednostavno pretstavljati rizik za održivost biznisa (pogledajte sliku ispod).

Računovodstvene procedure ne uzimaju u obzir sve ove važne faktore i kao rezultat toga oni obično budu zanemareni i potcenjeni od strane menadžmenta i tržišta (berze).

Ali sve više smo svedoci da dodatne vrednosti ljudske produktivnosti, prvrženosti firmi, reputacije brenda, zadovoljstva klijenata, lojalnosti klijenata, odgovornog odnosa prema sredini itd. omogućavaju povećanu i održivu profitabilnost.

Pogledajmo primer jednog vanserijskog uspeha na primeru Toyote Prius, hibridnog automobila, koji pokazuje kako odgovoran odnos prema okruženju i inovativnost mogu podići proizvod iznad standarda industrije i obezbediti održivi prihod. Nije iznenađujuće da sve više vidimo pozitivnu korelaciju između uvođenja održive i odgovorene poslovne prakse i superiornih rezultata (vrednosti deoničarima).

S ciljem da bi se obezbedilo da globalni biznis funkcionise više etički i moralno moraju da postoje prihvaćeni principi i standardi. Caux Round Table je pre više od 10 godina objavio set principa za implementiranje moralnog aspekta u vođenju biznisa. Ta inicijativa je dalje promovisana kada je Generalni sekretar UN Kofi Annan pozvao globalni biznis da pokuša da živi u skladu sa "The Global Compact" – deset principa koji definišu odgovorno korporativno ponašanje s posebnim akcentom na ljudska prava, radnu snagu, prirodno okruženje i korupciju.

Iako sve veći broj korporacija pristupa ovim principima, poslovni svet i dalje ne uspeva da postigne prihvatljiv standard ponašanja i etike. Dok se to ne postigne javno poverenje u korporacije neće biti uspostavljeno. Međutim, treba prepoznati novi trend u investicionoj javnosti koji će sigurno doprineti da se pristup korporacija ovoj problematici značajno promeni u dobrom smeru. Ovaj trend je primetan i bazira se na proceni investitora da kompanije koje služe svoje interese u skladu s principom "lični interes sagledan u celini", u suštini imaju najbolju strategiju za prosperitet i da su najpodesnije za ulaganja. To nam daje veru da će u budućnosti sve veći broj kompanija raditi dobro i uspešno u isto vreme.

Za one koje je ova tematika zainteresovala, imaće jedinstvenu priliku da više informacija dobiju direktno od Stephen Younga koji će gostovati u Beogradu 12. decembra 2008. u organizaciji Srpske Asocijacije Menadžera i Business Leaders Foruma.

Stephen Young je izvršni direktor organizacije Caux Round Table i održaće predavanje u Narodnoj banci Srbije na temu "Koncept moralnog kapitalizma kao odgovor na izazove finansijske krize" (bez kotizacije).

Za više informacija o Stephen Youngu

Preuzmite PDF dokument