Bioenergija sve značajniji resurs za Srbiju - Krediti dostupni, potrebni dugoročni ugovori i jednostavnije procedure

(Ilustracija) Srbija ima značajne potencijale obnovljivih izvora energije, među kojima biomasa zauzima najveći udeo. Zbog toga i bioenergija pronalazi sve više mesta u agendama potencijalnih investitora. Jedan od razloga što je još nedovoljno iskorišćena, jeste i činjenica da početna ulaganja nisu mala, iako stručnjaci u ovoj oblasti ističu da je investicija u gradnju jedne bioelektrane veoma isplativa, a na zaradu se može računati posle sedam ili osam godina.

Glavni izazovi koji se nalaze pred investitorima zainteresovanim za gradnju bioenergana, odnosno postrojenja na biogas i biomasu, u Srbiji su mnogobrojne neophodne dozvole, komplikovane procedure i neusklađenost pravnih akata između različitih nivoa vlasti, kao i pitanje priključenja na mrežu. Osim toga, saglasni su stručnjaci iz ove oblasti, postoji i problem nepostojanja baze sirovina. Takođe, nigde se ne koristi toplotna energija koja nastaje proizvodnjom struje, a država ni ne stimuliše njeno komercijalno korišćenje.

- U pitanju je skupa tehnologija, ali je investicija vrlo isplativa već posle sedam ili osam godina. Za pokretanje jedne elektrane na biogas kapaciteta 1 MW u Srbiji je potrebno oko 5,2 mil EUR, što je čak 10-20% više nego u Nemačkoj - istakao je Dragan Zukić, član UO Udruženja Biogas Srbija, na nedavno održanoj konferenciji "Biomasa i biogas u Srbiji".

On je naveo da su do sada u Srbiji u bioelektrane uglavnom ulagale privatne firme, koje su posao finansirale bankarskim kreditima, dok koncept javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti još nije zaživeo.

Jedan od specifičnih problema koji se javljaju tokom realizacije projekata obnovljivih izvora energije jeste i obezbeđenje ugovora o dugoročnom snabdevanju sirovinom. To je jedan od uslova banaka za finansiranje takvih projekata, a sa druge strane i potreba da se investitor osigura, kako ne bi došao u situaciju da jedne godine raspolaže sirovinom, a druge ne.

Nikola Ćatović iz kompanije MACS Energy & Water kao najveće izazove u izgradnji bioelektrana navodi profitabilnost projekata, ograničene potrebe tržišta za plasiranjem toplotne energije, dostupnost dugoročnog snabdevanja sirovinama, kao i loša iskustva banaka sa projektima biomase. Kako kaže, banke, ipak, u sve većoj meri podržavaju projekte gradnje biogasnih postrojenja, a među do sada izgrađenim elektranama najbrojnije su one kapaciteta od 500 kW i 1 MW.

- Banke podržavaju ove projekte, jer je reč o dugoročnom finansiranju, uz stabilan regulatorni okvir, pošto EPS redovno plaća za isporučenu struju. Pritom je reč o još nezasićenom tržištu, na kome ima dovoljno prostora za nove igrače. Tu su i korporativne obaveze, koje finansijskim institucijama nameću brigu o održivom razvoju i obnovljivim izvorima energije - smatra Ćatović.

On podseća da postoji više modela finansiranja, među kojima su kreditne linije i grantovi, regionalni kreditni programi i interni kreditni programi lokalnih finansijskih institucija. Ćatović ocenjuje da su ovo i dalje relativno jeftini krediti, sa kamatom manjom od 10%, a tu su i povremene državne subvencije.

I Dragan Zukić ističe da se bankarske kamate za investicione kredite za gradnju bioenergana u poslednjih nekoliko godina kreću oko 6-7%, a učešće investitora prilikom podizanja zajmova ide od 35 do 60%. On smatra da je potrebno obezbediti povoljne kredite i ističe da su nemačke banke zainteresovane za finansiranje ovih investicija.

Produžiti važenje uredbe o fid-in tarifama

Bioenergija je sve više u fokusu kao značajan resurs za Srbiju. To je i logično, s obzirom na to da biomasa ima najveći udeo u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije, čak 61%, odnosno oko 3,4 Mtoe godišnje (ukupni potencijali obnovljivih izvora energije Srbije su procenjeni na 5,65 Mtoe godišnje).

Naša zemlja ima i obavezu prema EU da do 2020. dostigne udeo od 27% obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji struje, što predstavnici Vlade i većina stručnjaka ocenjuju kao realan cilj.

Nacionalnim akcionim planom Srbije za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine predviđeno je da bude izgrađeno do 100 megavata postrojenja na biomasu, kao i do 30 megavata biogasnih postrojenja.

Kako bi podstakla proizvodnju električne energije iz bioenergije, država je napravila model fid-in tarifa, prema kojima proizvođači 12 godina imaju pravo na podsticajne otkupne cene. U junu 2016. godine novom uredbom o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, fid-in tarife za biogas povećane su za 30%, pa je otkupna cena od 12 do 15 evrocenti po kilovat-času porasla na 15 do 18.

Tako je stvoren još kvalitetniji pravni okvir, odnosno pružena veća sigurnost investitorima koji su zainteresovani za ulaganje u ovoj oblasti. Ipak, predviđeno je da ove mere važe samo do kraja 2018. godine.

- Sada je najvažnije da se produži važenje Uredbe o podsticajima za obnovljive izvore, odnosno za biogas i elektrane, koja ističe ove godine. Nadamo se da će država prepoznati dosadašnje pozitivne efekte ove mere – smatra Dragan Zukić, dodajući da bi ulaganje u biogas moglo da bude rešenje za mnoge mlade ljude koji žele da ostanu na selu, pošto je to delatnost na tehnološki visokom nivou.

Jedno prosečno poljoprivredno domaćinstvo, prema njegovom mišljenju, to ne može samo da radi, već je potrebno udruživanje. Zbog toga je prikupljanje biomase, kao i gradnja bioenergana, zapravo idealan posao za seoske zadruge.

Energetska efikasnost i ekologija

Rajner Šelhas iz GIZ-a podseća da ulaganjem u bioenergiju i biogas može da se poveća energetska efikasnost u Srbiji, ali i da se smanji zagađenje vazduha, zbog čega ova organizacija i podržava projekte Vlade Srbije u toj oblasti. Ističe da pravljenjem energenata koji mogu da se koriste kao zamena za ugalj, naftu i druga fosilna goriva, od biomase - odnosno otpada iz poljoprivrede, industrije i drugih izvora, štedimo novac i dobijamo vazduh sa manje štetnih gasova.

- Ako Srbiju sa 10 postrojenja i instalisanim kapacitetom od oko 12 megavata uporedimo sa Nemačkom, gde postoji oko 9.000 biogasnih postrojenja, jasno je da predstoji još dug put u oblasti bioenergije - smatra koordinator projekata Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) Stevan Đurić, koji naglađava da su u AHK već duže fokusirani na projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Među malobrojnim dosad izgrađenim postrojenjima na biogas u Srbiji, uspešni primeri su elektrane Bioelektra u Botošu, Global Seed u Čurugu, Mirotin Energo u Vrbasu i Biogas Energy u Alibunaru. Takođe, tu su i bioelektrane preduzeća Gakovac u Staroj Moravici, Lazar u Blacu, BGS Gama BP u Baču i Alltech Serbia u Senti.

Pozitivna perspektiva

Potencijalni investitori navode da je, zbog daljeg razvoja tržišta biogasa i biomase u Srbiji, potrebno dalje povećanje fid-in tarifa ili poboljšanje postojeće uredbe - na primer, trebalo bi stimulisati korišćenje novih tehnologija i proizvodnju toplotne energije, a potrebno je i podstaći poljoprivrednike da stajnjak koji nastaje na farmama odlažu bioelektranama.

- Ova oblast će sve više biti u fokusu zbog evropskih integracija naše zemlje, a poljoprivrednici će ubrzo imati i obavezu da na propisan način zbrinu poljoprivredni otpad. S druge strane, ako ulože u tehnologiju mogli bi od toga i dobro da zarade – smatra Zukić.

I Nikola Ćatović zaključuje da postoje pozitivne perspektive za razvoj sektora biomase i biogasa u Srbiji, te kao trenutno glavne faktore navodi upravo stabilan regulatorni okvir i prihvatljive fid-in tarife. Uz pozitivan uticaj ovakvih projekata na životnu sredinu, dostupni su i izvori finansiranja, a vremenom će i investitori i finansijski sektor, odnosno finansijeri projekata, steći iskustvo u ovoj oblasti koje će im pomoći u bržem razvoju, smatra Ćatović.

Konferenciju "Biomasa i biogas u Srbiji" 20. marta organizovala je Nemačko-srpska privredna komora, zajedno sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku Nemačke. Jedna od važnih poruka ovog događaja, jeste i da su Nemci veoma zainteresovani za plasman svoje tehnologije (koja je dokazana kao vodeća u ovoj oblasti u poslednjih 30 godina) i u Srbiji.

Zbog svega toga, saglasni su stručnjaci, potrebno je nastaviti regulisanje pravnog okvira i stvaranje povoljnog okruženja za takve investicije.

Marko Andrejić

Kompletan sadržaj biltena Energetika: Potencijali obnovljive energije i energetske efikasnosti pročitajte OVDE.