Agencija za privredne registre - temeljna baza za proveru poslovnih klijenata

(Zvonko Obradović) Zahvaljujući javnim elektronskim registrima Agencije za privredne registre, internet stranica www.apr.gov.rs je već godinama dragoceni alat i glavni izvor zvaničnih privrednih i finansijskih informacija, pa je poseta ovom sajtu prvi korak prilikom provere poslovnih partnera ili pojedinih igrača na domaćem tržištu. Na osnovu ovih dostupnih podataka može se steći jasnija slika o poslovnoj pouzdanosti, kapacitetima i finansijskim potencijalima pojedinaca i njihovih kompanija, što doprinosi donošenju ispravnijih poslovnih odluka.

- Nisu ovi podaci značajni samo za privrednike, preduzetnike i bankare, već su i građani stekli naviku da na našem sajtu proveravaju detalje o pružaocima raznih usluga, zaduženosti pojedinaca i pravnih lica, vlasništvu vozila i opreme koji se nađu u prodaji. Stoga i ne čudi višemilionska posećenost stranicama na kojima se pretražuju podaci. Ovaj besplatan servis dostupan je svim zainteresovanim korisnicima na lak i jednostavan način, bez posebnih uslova korišćenja, što dodatno olakšava pristup i pretraživanje - kaže Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre.

Tako su u Registru privrednih subjekata dostupni podaci o poslovnom imenu privrednih društava i preduzetnika, datumu registracije i trenutnom statusu u registru, šifri delatnosti, poslovnim računima... To su podaci koje Agenciji dostavljaju sami privredni subjekti, a ona ih ažurno registruje i objavljuje na internet stranicama.

- Mnogim privrednicima ovaj sajt dobro je poznat, jer se na njemu nalaze osnivači i zakonski zastupnici, kapital i druge činjenice od značaja za pravni status privrednih društava. Osim samih privrednih subjekata i APR, treća lica imaju pravo da budu upoznata s tim podacima pa se zato oni i javno objavljuju, kako bi se na taj način obezbedila transparentnost poslovanja i povećala pravna sigurnost - objašnjava Obradović.

Preko Registra zaloge mogu se proveriti podaci o upisanim založnim pravima na osnovu kojih se može utvrditi da li postoje založni poverioci koji polažu pravo na udele u nekom privrednom društvu ili na pokretnu imovinu privrednih subjekata. Na osnovu poslovnog imena i matičnog broja privrednog subjekta, ili prema podacima o konkretnom predmetu (oprema, vozila i sl.), može se doći do podataka o tome da li je i koja je imovina založena i koliko je dugovanje njome obezbeđeno.

Registar ugovora o finansijskom lizingu pruža javne podatke o upisanim ugovorima o finansijskom lizingu, a kriterijumi za pretraživanje su podaci o davaocu, primaocu i predmetu lizinga, koji može biti kako pokretna tako i nepokretna stvar. Proverom ovih podataka dolazi se do vrlo važne informacije o stepenu zaduženosti konkretnog privrednog subjekta.

U Registru finansijskih izveštaja objavljuju se primljeni i obrađeni elektronski finansijski izveštaji za poslednje tri godine. Osim redovnih godišnjih izveštaja, na ovom mestu su dostupni i ostali izveštaji koje obveznici dostavljaju APR-u, kao i druge informacije od značaja za sagledavanje finansijskog stanja pojedinačnih kompanija i preduzetnika.

Obradović ističe da su, između ostalog, na ovom mestu objavljene makroekonomske analize o rezultatima privrede u celini i njenim pojedinim segmentima, finansijskim performansama i trendovima, ali i rang liste 100 privrednih društava na osnovu uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i visine iskazanih gubitaka.

Sve ove podatke Agencija za privredne registre objavljuje besplatno, kako bi obezbedila sveobuhvatnije finansijsko izveštavanje. Analizom tih podataka moguće je bliže sagledati finansijske performanse poslovnih partnera, na osnovu kojih se mogu doneti kvalitetnije poslovne odluke što svakako smanjuje rizik u poslovanju. Stoga i ne čudi velika posećenost ovih stranica na sajtu APR-a.

Bonitet i skoring kao posebne usluge APR-a

Agencija već godinama pruža usluge boniteta i skoringa prema posebnom zahtevu korisnika. Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja, objašnjava da se pokazatelji o bonitetu izrađuju na pojedinačnom i zbirnom nivou, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja kojima je obuhvaćen komparativni vremenski niz, što pruža kvalitetnu osnovu za analiziranje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja privrednih društava i preduzetnika.

(Ružica Stamenković) Izveštaji o bonitetu mogu biti različite strukture, sadržine i iskazne moći. U zavisnosti od namene, standardizovani izveštaji se izrađuju za opšte namene i mogu biti: potpuni izveštaji o pokazatelјima za ocenu boniteta (BON 1), izveštaji o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja (BON 2) i sažeti izveštaji o bonitetu (BON 3). Specijalizovani izveštaji izrađuju se za javne nabavke, procenu kreditne sposobnosti dužnika, bonitet primaoca lizinga i dr.

Skoring je forma ocene boniteta koja se izrađuje samo za privredna društva i utvrđuje se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslednjih pet godina, a najmanje tri. Ocena boniteta data u skoringu se utvrđuje primenom metoda kvantitativne finansijske analize i statističkog monitoringa uz podršku sofisticiranog ekspertskog sistema i predstavlјa objektiviziranu ocenu sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva. Osnov je racio analiza, pri čemu su racio brojevi vrednovani sa aspekta ispunjenosti finansijskih principa poslovanja, uz uvažavanje osnovnih tendencija u oblasti u kojoj to društvo posluje – prosečnih, pozicionih i utvrđenih referentnih vrednosti, dok je njihov relativni značaj u vremenskoj seriji opredelјen primenom analize trenda.

- Dodatne, korektivne faktore u analizi predstavlјaju broj evidentiranih dana nelikvidnosti u poslednjih dvanaest meseci, podaci o zabrani raspolaganja sredstvima na računima kod banaka, kao i drugi relevantni podaci od značaja za poslovanje privrednog društva. Skoring se iskazuje u pet osnovnih i tri specifična nivoa ocena koje gradacijski odražavaju sposobnost izmiravanja obaveza, pružajući tako celovitu sliku poslovanja, i to: odličan bonitet (A), veoma dobar bonitet (B+, B, B-), dobar bonitet (C+, C, C-), prihvatlјiv bonitet (D+, D, D-) i veoma slab bonitet (E) - dodaje Stamenković.