Mogu li banke da uvedu dodatni porez na dozvoljeni minus?

Visoke kamate na dozvoljene minuse bankari pravdaju visokim rizikom. Strahuju da li će im klijenti novac vratiti, i koliko, a građani najbolje znaju da ih jednom potrošeni limit košta bar pola plate godišnje - u zbiru oko 115 mil EUR. Očigledno je da banke same neće da spuste cenu ovih pozajmica, koja je najviša u Evropi. Ostaje pitanje mogu li finansijski propisi, kroz dodatno oporezivanje banaka čije su kamate na minuse najdalje od evropskog proseka - da ih smanje? Poslednja nada je regulator Narodna banka Srbije, koja bi, teoretski, mogla da propiše limite u okviru kojih ove stope mogu da se kreću.

Propisi drugih država ne poznaju dodatno oporezivanje profita banaka od ovakve vrste pozajmica. Doduše, u tim zemljama kamatne stope se, u proseku, kreću oko 6,09%, iako ima pojedinih članica EU gde ovi procenti dostižu 20%. U Srbiji je, trenutno, prosek na nivou sektora 29,46%.

- Takva vrsta poreza nigde ne postoji i ne verujem da bi mogla da se primeni kod nas. Mada, iskreno, ukoliko bi tako nešto propisalo Ministarstvo finansija i zakon se usvojio u Skupštini, morao bi da se primenjuje - rekao je nezvanično Novostima profesor jednog domaćeg ekonomskog fakulteta.

On je jedan od nekolicine ekonomista s kojima su Novosti razgovarale. Nijedan nije želeo zvanično da priča na ovu temu, mahom zbog neupućenosti u konkretne kamatne stope ovdašnjih banaka i analize drugih tržišta.

- Narodna banka Srbije mogla bi, recimo, da nekim apelom ili podzakonskim aktom utiče na to da banke snize kamatne stope na dozvoljene minuse - istakao je sagovornik ovog beogradskog lista. - To je NBS učinila kada je reč o deviznom kursu, kada je propisala maksimalni procenat odstupanja kupovnog i prodajnog od srednjeg kursa dinara prema evru. Naravno, to važi u slučaju da NBS želi da se meša u poslovnu politiku banaka.

Pozajmice po tekućim računima, po navodu ekonomista, spadaju u "vruć novac", koji se odobrava brzo i skupo. I navodno bez obezbeđenja za banku. Međutim, svaki korisnik minusa dobro zna da mu za njegovo odobravanje treba nekoliko uslova: da su bar tri plate već redovno "legle" na račun u banci, čist izveštaj Kreditnog biroa, zatim da poslodavac potpiše administrativnu zabranu na zaradu u slučaju da dužnik ne vrati novac, te da sam dužnik potpiše menicu kao garanciju.

Isto ovo neophodno je za bilo koji drugi keš kredit u banci. Drastična razlika je samo u kamatnoj stopi: 30% na minus i 10% na gotovinski zajam.

- Smatram da uvođenje nekog dodatnog poreza nije dobro rešenje. Problem uvek najbolje može da se reši na mestu na kom nastaje, a ne uvođenjem nekog drugog, sumnjivog rešenja - stav je još jednog ekonomiste.

Ne plaćaju ni PDV

Računovođe smatraju da bi obračun posebne vrste poreza na deo profita bankara od naplaćenih kamata na minuse bio teško izvodljiv.

- Na usluge prometa novca i kapitala, banke po zakonu ne obračunavaju ni PDV - ističu računovođe, objašnjavajući da to znači da su banke oslobođene plaćanja PDV-a na razne naknade koje naplaćuju: od obrade kreditnih zahteva, provizija za razne uplate, do naknada za vođenje tekućih računa...

Tako je i u drugim državama, ali pojedine pronalaze način da im polako uvedu drugi namet, čime kompenzuju ovo poresko oslobođenje.